Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposlenih žena je na kraju prošle godine bilo čak 14 odsto manje u odnosu na zaposlene muškarce. Prošlogodišnji Indeks ravnopravnosti beleži da one koje su zaposlene ređe rade puno radno vreme. Njihova radna mesta često su nesigurna, spremnije su na prekarni rad, a često primorane i da rade na crno. Na dnu lestvice su žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, dok su starije žene na konkursima za posao gotovo nevidljive.
Tekst prenosimo sa sajta: www.dw.com
.jpg)
„Većina poslodavaca je svesna da je žene lakše eksploatisati nego muškarce, pa pre zapošljavaju njih na poslovima i u granama koje su slabije plaćene”, objašnjava za DW , Milica Lupšor iz Udruženja za radna prava žena „Roza”.
Situacija je, kaže, najteža u trgovini. „Imamo podatke da su žene po dva ili tri meseca u jednom lancu marketa dobijale po 10.500 dinara, bez jednog slobodnog dana, zato što nisu ispunile normu – nisu prodale svo voće”, priča Lupšor.
Osim na nesigurne poslove, žene pristaju i na manje zarade. Istraživanje Fondacije za razvoj ekonomske nauke pokazuje da su žene 11 odsto slabije plaćene od muškaraca za obavljanje istog posla. To znači da bi godišnje morale da rade 40 dana više kako bi zaradile koliko i njihove muške kolege – iako imaju potpuno isti nivo obrazovanja i radno iskustvo. Razlika u visini plata prisutna i u javnom sektoru, ali je osetnija u privatnom gde dostiže čak 14 procenata.
„U javnom sektoru su zaposleni vezani za koeficijente, dok u privatnom zavise od odluke poslodavca. Pri tom je podatak o visini zarade kod privatnika često tajna, tako da žene o tome ne smeju ni da govore”, priča za DW Jasminka Marić, predsednica Sekcije žena sindikata „Nezavisnost”.
Trudnički blanko-otkaz
Diskriminaciji su najviše izložene trudnice i porodilje. Da li ste udati? Da li imate decu? Da li ih planirate? Takva pitanje više nisu incident o kojem će izvestiti mediji već uobičajena praksa. „Sve više mladih žena nam javlja da na razgovorima za posao među prvim pitanjima bude da li imaju porodicu. Ako nemaju, potpisuju ugovor u kojem se obavezuju da narednih dve, tri ili pet godina neće imati decu. To je strašno! Zamislite mladu ženu koja bi želela da ima svoju porodicu, ali ima takav posao da se ne usuđuje, jer ako ostane u drugom stanju, ostaće bez izvora prihoda”, kaže Lupšor.
Ona objašnjava mehanizam takozvanog blanko-otkaza, koji žene potpisuju zajedno sa ugovorom o radu. Na blanko-otkazu ne stoji datum kad će radni odnos biti sporazumno raskinut, pa ga poslodavac aktivira u trenutku kad žena ostane u drugom stanju.
.jpg)
„Poslodavci onda taj papir sa datumom koji njima odgovara prosto proslede službama – socijalnom, penzionom. Imamo slučaj da je žena u septembru otišla kod lekara da otvori bolovanje, ali nije mogla, jer se ispostavilo da od prvog septembra nije radila zato što je 30. jula dala otkaz. A ona je u avgustu još uvek radila. Međutim, napisali su da je dala otkaz pre nego što ga je zaista dala da joj ne bi plaćali trudničko odsustvo”, objašnjava Lupšor.
U boljem položaju nisu ni majke sa malom decom. One takođe nisu poželjna kategorija pri zapošljavanju jer često odsustvuju zbog bolesti dece. To pravo je, međutim, dato i muškarcu, ali se retko događa da muškarac koristi to odsustvo.
„Tako dolazimo do situacije da, s jedne strane, poslodavci diskriminišu žene zbog materinstva, a da sa druge strane slušamo o lošoj demografskoj slici Srbije i neophodnosti sprovođenja mera populacione politike”, zaključuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Radno mesto u kuhinji
Ako su na listama za otpuštanje prve, žene su na listama za unapređenje – poslednje. Na rukovodećim pozicijama nisu zastupljene čak ni u onim granama u kojima, barem brojčano, dominiraju radnim kolektivom. Recimo u prosveti radi više od 80 odsto žena, a na direktorskim pozicijama ih nema ni 40 odsto.
„Žene su tu da budu administrativne radnice, sekretarke u javnim preduzećima, ali nije poenta da budemo piskarala. Kako su stepenice niže i niže, tako nas ima sve više”, ističe Jasminka Marić iz „Nezavisnosti”.
Više ih ima i u postotku radno sposobnog stanovništva koji prikazuje nezaposlenost, a posebno neaktivnost. Pod neaktivnim stanovništvom Anketa o radnoj snazi podrazumeva i osobe koje obavljaju kućne poslove i ne traže zaposlenje. To je još jedan dokaz da nije promenjena tradicionalna predstava o ženi domaćici, kažu naše sagovornice. „U našem društvu su i dalje duboko ukorenjeni stereotipi o rodnoj ulozi žene. Smatra se da poslovne žene neminovno zanemaruju porodicu pošto je briga o deci prvenstveno dužnost majke, da je osnovno radno mesto svake žene – domaćinstvo”, priča za DW poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Milica Lupšor upozorava na to da svedočimo povratku patrijarhalnim desničarskim politikama koje kažu da žena treba da sedi kod kuće, ćuti i bude inkubator za rađanje dece. „Situacija je danas u celom svetu gora nego pre dvadeset godina. Kada je ovde bio socijalizam, postojala je veća mogućnost da žena iskaže revolt nego danas. Postojao je Antifašistički savez žena koji je osnovan u toku rata i koji je jedno vreme bio veoma aktivan u odbrani ženskih prava. On je ukinut prerano. Da je nastavio sa svojim radom, mislim da bi se mnoge stvari mogle promeniti, ali mi danas umesto da idemo napred, vraćamo se unazad.”
Zakon zarobljen na papiru
Komentari (0)