Autorka je gost bloger na portalu Baby Center
“Saamo se opusti, to je ono što smo mi radili. Nakon pokušavanja čitava četiri meseca nismo nikada mislili da će se desiti”
Ovo je jedan zlatan odgovor. Potekao je od moje prijateljica koja je pokušala da me uteši svojim “dugačkim pokušavanjem”. Naravno nisam joj ni spomenula da sam tada već uveliko bila sa dijagnozom – oligozospermije (malo ili nimalo sperme koja uspe da prođe). To baš nije bio momenat u kojem sam želela da to obznanim javno.
Trebalo je da vidite njen izraz lica kada sam joj ispričala koji problem imam i koliko već traje. Niko nije baš siguran šta da odgovori u tom momentu, i ne možete ih krivit za to pošto su srećni jer ne moraju da prolate kroz neplodnost. Ne bih to nikada nikome poželela.
Nakon 22 inekcije terapije shvatila sam da mi vreme prolazi kao jedna nejasna slika. Videla sam bezbroj prijatelja i poznanika kako javno objavljuju svoje trudnoće, porođaje, bebe i sve to začine tim fotkama. Neke su već i ponovo trudne. Tako izgleda moj zid na Fejsu.
.jpg)
Bezbroj stručnjaka mi je reklo da je jedino rešenje da probam veštačku oplodnju, pa se verovatno i pitate zašto toliko dugo čekam i radim na tome da to bude prirodno. Jednostavno ne želim da dignem ruke od te tanke nade da će sperma uspeti da dopliva i oplodi jaje koje moje telo sa mukom stvara svaki mesec.
U decembru se sve promenilo. Želela sam da ponovo uživam u seksu. Prestali smo da pratimo moje ovulacije i njene simptome. Ali nisam zaboravila da podižen noge odmah posle seksa kako bi sperma pod pravim uglom ušla gde treba. Ne bismo to baš mogli da nazovemo postseks romantikom. Vratili smo strast u vezu i sve je opet bilo spontano, bez podignutih nogu da se razumemo.
Volela bih da imam srećan kraj za vas, neko čudo od pozitivnog testa za trudnoću možda?
Nažalost ne u ovom momentu. Znam da ako čitate ovo sigurno prolazite kroz nešto slično. Ako imate decu ili tek treba da zatrudnite i radite na tome, svi želimo istu stvar. Niste sami.
Komentari (0)