Svaka mama rado će se pohvaliti da je njeno dete vrlo napredno jer je prohodalo pre prvog rođendana na šta će mame čije je dete još uvek relativno nespremno reći “ma meni nije važno kada će to biti, jednog će dana sigurno prohodati”.
E upravo u tome ponekad i jeste poenta. Nijedno dete koje prati normalan razvoj nije dočekalo peti rođendan, a da nije prohodalo. Dakle, strpljenja mame, jer i vaše će dete krenuti samostalno u svet istraživanja. A hoćete li vi pri tome trpeti, to je na vama da odlučite.
Naime, mnogi roditelji, u želji da njihovo dete hoda, intenzivno učestvuju u njihovim prvim koracima. Svaka mala pomoć je naravno dobrodošla, ali deca pametna kakva jesu, vrlo dobro umejud a iskoriste takvu situaciju. Govorimo naravno o držanju ručice kada dete počinje da šeta mamu okolo naokolo.
Ukoliko je njihov koračić još uvek vrlo nesiguran to će više ličiti na povlačenje bebe levo-desno, čas ka jednoj, čas prema drugoj igrački. Već za dan dva dete će polako prestajati da puzi kako bi došlo do onoga što ga zanima jer će mu biti mnogo zabavnije da do igračke dođe zajedno sa svojom mamom. Bebi će to biti igra, a roditeljima, pogotovo onima više građe, sve naporniji trening.
Naravno, nema toga što nećemo uraditi za svoje dete pa će i takvo krivljenje kičme, besciljno hodanje od tačke A do točke B, pa C, D… biti nešto što mamama naizgled neće biti teško, ali time zapravo čine medveđu uslugu i sebi i svom zlatu.
Beba će samostalno prohodati kada za to bude spremna, odnosno kada njen nervni sistem i tonus mišića, uz odgovarajući pravilan odnos između dužine ruku, nogu, trupa i glave bude razvijen koliko treba. Sve dotad hodanje, odnosno vešanje za ruku, ne samo da neće rezultovati bržim samostalnim hodanjem, već će se time često odužiti period od samostalnog stajanja do prvih sigurnih koraka. Da ne govorimo o velikoj uštedi vremena koje će mama dok njena beba samostalno puzi po kući imati za neke druge stvari.
Drugim rečima – ako je vaša beba više znatiželjna nego zaista spremna za prve prave samostalne korake tada joj svakako ostavite dovoljno vremena da samo dokaže tu spremnost, a to će ponajpre dokazati samostalnim hodanjem uz pridržavanje za komad stabilnog nameštaja. Tome će prethoditi samostalno podizanje i čvrsto stajanje, a to je ono u čemu možete ustrajati i što možete malo forsirati kako bi bolje izvežbali njihove nogice i bolju koordinaciju pokreta.
Koraci ka prvim koracima
1. Podstičite dizanje i hodanje uz nameštaj kroz igru.
Ovaj korak može biti vrlo jednostavan ako ćete bebi, na primer, na dvosed poređati njoj omiljene igračke i kroz igru neke igračke pomerati dalje, neke gurnuti na pod uz zabavni hop, i obavezni bravo-poljubac kada je podigne i vrati na svoje mesto. Dizanje, spuštanje i prvi koraci biće sve bolji, čvršći i samostalniji.
2. Gradite mu samopouzdanje.
Kako se za podsticanje puzanja preporučuje pomeranje omiljenih igračaka unapred, isto pravilo važi i za prve korake. Igrajte se, hrabrite svoje dete da krene, budite uz njega da se ne lupi i svakako hvalite svaki njihov pokušaj koračanja. Budite uvek blizu da se ne udari jako kako ne bi gubilo samopouzdanje, ali pritom ipak nemojte biti previše zaštitnički nastrojeni.
3. Neka beba nauči da pada
Dizanja često nema bez padanja pa zato detetu dopustite da nauči i da pada jer je i to deo odrastanja i razvoja. Ipak, nemojte paničiti i preterano tešiti dete jer se beba pri padu na guzu sa svoje visine neće povrediti, ali će zato uvek plakati ako vi od svakog pada napravite dramu. Radije recite hop, hopala, ohrabrujuće se nasmešite i time pokažite da mali pad zaista nije ništa strašno.
4. Padovima se trenira spretnost
Kada dete jednom nauči da pada tada će i njegovi prvi koraci proći s mnogo manje straha. Krenuće, pasti, dići se i ići dalje i korak po korak biće spremno samostalno da hoda bez ičije pomoći pa će i kasnije kada hod postane sigurniji i brži lakše prebroditi sva ona neminovna spoticanja i padanja.
Komentari (0)