Previiše hrane i nedovoljno fizičke aktivnosti ne samo što vode u gojaznost, već su značajan okidač da se naruši metabolizam, a rezultat je često pojava šećerne bolesti, upozorava u intervjuu za “Večernje novosti”, profesor dr Hans Romijn, endokrinolog, direktor Univerzitetske klinike i dekan Medicinskog fakulteta u Amsterdamu.
Profesor Romijn bio je nedavno u Beogradu gost na Petom kongresu endokrinologa Srbije, gde je govorio i o najsavremenijem medicinskom pristupu dijabetesu tipa 2. On je održao predavanje na temu “Mi smo ono što jedemo”. Tako je još jednom ukazao na značaj ishrane u sprečavanju, ali i kontroli dijabetesa.
On kaže da je nova medicinska doktrina usmerena na sprečavanje pojave dijabetesa, jer je to za pojedince u riziku od ove bolesti, ali i za državu, važnije i jeftinije.
* Koliko sam pojedinac na to može da utiče?
– Najvažnije je da održava telesnu težinu u granicama normale. Jer, gojaznost utiče da se naruši ravnoteža crevne flore koja je veoma značajna i za zdrav metabolizam.Istraživanja su čak pokazala da crevna flora može da bude izmenjena i da je drugačija kod beba koje su rođene carskim rezom ili vaginalno, kao i kod dece koja su dojena ili ne. Znači, od najranijih godina crevna flora utiče na metabolizam. Ako se dodatno optereti lošim navikama, može da dođe do ispoljavanja neke endokrinološke bolesti, neretko i dijabetesa.
* Šta se menja u pristupu onima koji, nažalost, već pate od narušene regulacije glukoze?
– Njima je sada dostupna potpuno nova klasa lekova, pod nazivom “sglt 2 inhibitori”. Ovi lekovi deluju tako što omogućavaju da se višak šećera u krvi izbaci urinom, a istovremeno sprečavaju da dođe do njegove reapsorpcije. Ali, kao i svaki lek, imaju i neželjene reakcije.
* Da li terapija “sglt 2 inhibitorima” može da ima neželjene efekte?
– Kod određenog broja pacijenata ovi lekovi mogu da uzrokuju pojavu nespecifičnih simptoma, kao što su mučnina, povraćanje, abdominalni bol, prekomerna žeđ, otežano disanje, konfuzija, umor i izraženo slab apetit, što može da bude uvod u pojavu dijabetičke ketoacidoze, koja obično zahteva hospitalizaciju.
ZDRAVSTVENI I EKONOMSKI IZAZOV
* U SRBIJI gotovo 10 odsto stanovništa pati od dijabetesa, koji je procenat obolelih u Holandiji?
– Od tri do tri i po odsto stanovništa, ali bez obzira na to što je taj procenat manji, i mi doživljavamo dijabetes kao ozbiljan zdravstveni i ekonomski izazov. Jer, recimo, samo pomenuti senzori za merenje šećera u krvi “bez bockanja” po pacijentu godišnje koštaju oko 15.000 evra.
* Postoji li način da se spreči ovakav rizik?
– Reč je o veoma retkim komplikacijama, jer, kao i drugi, i ovi lekovi mogu da ispolje negativne efekte. Zato “sglt 2 inhibitore” može da propiše isključivo lekar, koji je dužan da obavesti pacijenta o mogućim neželjenim reakcijama.Ako se one ispolje, u dogovoru sa lekarom, prekida se terapija
* Koje su kontraindikacije za primenu “sglt 2 inhibitora”?
– Oni su namenjeni pacijentima koji boluju od dijabetesa tipa 2 i koji su na terapiji lekovima. Uz procenu nadležnog lekara mogu da se uključe i u lečenje dijabetičara koji primaju insulin. Njihova primena se obustavlja ukoliko bi pacijent trebalo da se uputi na veći hirurški zahvat, ili ima težu akutnu bolest.
* S obzirom na to da je reč o potpuno novoj klasi lekova, koje su njihove najveće dobrobiti?
– Rezultati najnovijih studija pokazuju da “sglt 2 inhibitori” umanjuju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. To je značajno s obzirom na činjenicu da je rizik od bolesti srca i krvnih sudova dva do četiri puta veći kod dijabetičara.
* Koji su drugi bitni pomaci u tretmanu obolelih od dijabetesa?
– To je svakako odgovor savremene tehnologije, koja je osmislila sistem da se pacijentu pod kožu nadlaktice, sa spoljne strane, ugradi senzor veličine kovanice koji meri nivo šećera u krvi i pacijent ne mora da vadi krv više puta dnevno. Podaci mogu putem “blutut” veze da se očitavaju na ekranu mobilnog telefona. Veoma dobro rešenje su i “insulinske pumpe”, koje u zavisnosti od količine glukoze u krvi doziraju neophodan insulin.
Komentari (0)