Previše aktivnosti nije dobro za vaše dete

Kakvi ste vi roditelji? Jeste li mahom angažovani u zabavljanju vaših klinaca, jeste li pokretači svega, glavni organizatori aktivnosti, ili svoju decu puštate da se sami zabave, odnosno sami kreiraju svoje slobodno vreme?

U ovo ludo moderno doba neretko već i manja deca uz vrtić imaju i barem jednu, ako ne i dve vanvrtićke obveze. Idu na gimnastiku, sport, engleski, neka deca sviraju, glume – uglavnom – bave se nekim vidom organizovane zabave u institucijama koje na sva vrata nude ovakve programe, što roditelji bez pogovora plaćaju jer time ulažu u dodatan razvoj i edukaciju svog deteta. Zašto i ne bi, kada i sva druga deca iz grupe već idu na nešto. Ili starije dete ide pa zašto ne bi i manje već stupilo u svet dobrih obaveza? A ako već i ne idu na dve različite aktivnosti, onda barem jednom nedeljno odlaze u igraonice kako bi se dete ”ispucalo” skačući.

Pitate li se sada možda kakve to veze ima s naslovom? Ima, i to velike jer, dragi roditelji, morate znati da svaka dodatna obaveza predstavlja veselje, ali i veliki stres – i za vas i za dete. Ako ste i vi od onih koji su voljni da svom detetu priušte tonu kvalitetnog treninga ne čini li vam se da stalno trčite negde. Odvedi dete, pokupi dete, odvedi starije, pokupi starije, jednog u igraonicu, drugog na utakmicu, pa predstave, pa rođendani, pa tome nekada zaista nema kraja … I dete je pritom pod stresom. Brzo pojedi – moramo na balet, ideš danas na trening jer ga plaćamo, nema odustajanja – sam si odabrao, ali mama meni nikada ne dodaju loptu – izbori se za nju! Pustite dete na miru!

Stres je zapravo samo jedna negativna posledica kod ovakve vrste super angažovanog odgoja, ali roditelji će zanemariti sve te stresne obaveze (o količini uloženog novca nećemo ni govoriti) jer nema toga što neće učiniti ne bi li osigurali zlatnu budućnost svog zlatnog mališana. I zapravo, osećaju se vrlo superiorno spram roditelja koji svojoj deci ne nameću nikakve slične obaveze.

”Pih, uopšte ne brinu o budućnosti svoje dece! Zamislite, toliko su lenji pa puštaju decu da sama izmisle svoju zabavu – a dobro znamo da današnja deca uopće ne znaju da se igraju.” – e to, je to!  To je hrabrost – kažu stručnjaci! Treba znati ostaviti svoje dete da samo razvija svoje igre, da obogaćuje svoju maštu, da postane samostalno i sposobno samo da smisli nove igre – i na kraju da bude srećnije od deteta kojem roditelji organizuju svaki minut slobodnog vremena!

Takva će deca u budućnosti biti samostalnija i svakako sposobnija jer će život spoznati učeći sami i brinući se sami. Budite uz njih toliko da se osećaju da ste tu uz njih, ali umesto da većinu zabave potdsičete vi – dajte im šansu da sami nauče da se zabavljaju. Moderna deca nisu rođena s izostavljenim genetskim kodom za samostalnu igru, samo smo mi od njih napravili robote koji poslušno čekaju znak da mama ili tata osmisle, krenu s igrom i budu u njoj skroz do kraja, tj. do neke druge igre.

O temi aktivni-neaktivni roditelji i njihovoj srećnoj vs nesrećnoj deci priča Tom Hodžkinson, britanski novinar i autor knjige Besposleni roditelj (The Idle Parent, izdana 2009. godine).  Osim te, napisao je i knjige ”Kako biti besposlen”, ”Kako biti slobodan”, ”Knjigu besposlenih uživanja” i najnoviju ”Hrabri, stari svet”.

Prema njegovim rečima moderni roditelji će učiniti sve baš sve za svoje dete i misle da svom detetu čine samo dobro ukoliko ih stalno zabavljaju, organizuju im igru, ispunjavaju svaku želju i za vreme kada ne stignu da se brinu o njemu nabavljaju gomilu gedžeta, crtaća i drugih tehničkih  pomagala za zabavu (počevši od bebi laptopa, plejstejšna, tableta ….) A tako deca već u najranijem uzrastu postaju apsolutno nesposobna ne samo da sama brinu o sebi već im ni mašta više ne radi onako kako bi deci trebalo da radi jer stalno čekaju stimulaciju roditelja koji će da misle umesto njih.

Moderna deca tako nikada ne nauče kako da se igraju, uprkos tome što im je u genetskom kodu zapisan smisao za igru i male bezbrižne šale, jer to decu i čini toliko različitim od nas velikih.

I nemojte stoga misliti da je vrlo lako (i pogrešno) biti neaktivan roditelj – uh, ne …. to ne znači da ćete svoje dete pustiti da radi ili baš sve što hoće, ili što god im padne napamet.

Koliko god zvuči kontradiktorno – neaktivan roditelj je ustvari vrlo odgovoran roditelj koji će svojim neučestvovanjem u dečjoj zabavi zapravo podsticati veru u dete da ono to može i samo! Takva će deca i u kasnijem životu najpre da pokušavaju sama, a tek ako zapnu zamoliće roditelje da im malo pomognu (oko crteža, zadataka, izrade flipera i kućice za barbiku od kartonske ambalaže, a kasnije i mnogih drugih redovnih obaveza).

Zato, ako mislite da ste jako odgovoran roditelj jer po čitav dan vodite svoju dečicu od institucije do institucije gde imaju kvalitetnu i organizovanu zabavu, a u kući su na gotovs spremne sve tehnikalije plaćene hiljadama i hiljadama dinara, stanite i zamislite se. Niste odgovorni jer vaše dete vjerojatno nije srećno!

Ako ste se prepoznali u svom ”neodgovornom” ponašanju, znajte da se stvar može popraviti jer deca se u stvari jako brzo naviknu na sve što im se ”nametne” – bilo to dobro ili loše.

Ukoliko ste s početkom školske godine upisali svoje dete na neku od aktivnosti izvan vrtića ili škole, porazgovarajte s detetom i vidite čine li ga one srećnim, jesu li zadovoljni, da li im se to radi ili ne. Ukoliko je dete vrlo zadovoljno i jedva čeka novi čas baleta, engleskog, klavira ili fudbala – odlično! Ipak pripazite da količina vremena posvećenog tim aktivnostima ne premašuje količinu vremena koje bi trebalo da bude slobodno vreme za igru, odnosno razvijanje njihove mašte i kreativnosti koje svako dete ima skrivene u sebi.

Dozirajte gedžete! Jeste li se ikada našli u situaciji da ste svom detetu iz nekog razloga (kazna) na koji dan zabranili crtaće i igrice? Sećate li se te silne ljutnje koja je trajala od nekoliko minuta do nekoliko sati, a kada se dete pomirilo sa situacijom jednostavno se okrenulo samostalnoj igri. Odjednom su znali kako da se zabave – uhvatili su se lutkica, kockica, autića i veselo se uputili u svoj mali dečji svet.

Igrice i crtaće okrenite u svoju i njihovu korist pa ih tako podstaknite da provedu vreme crtajući Anu i Elzu, od kartona naprave pistu Munje Mekvina (svakako budite uz njih da im malo pomognete i savetujete ih) ili neka ih jedan dan iz vrtića dočeka vesela ulica na podu sobe (iscrtana običnom krep trakom). Verujete, provešće sate kako bi samo obogatilo saobraćajnicu, od poda napravilo malo selo, a koliko će vremena potrošiti na igru, tome se možete samo veseliti.

Besposlen roditelj zato neće ostaviti svoje dete na milost i nemilost slobodnog vremena, ali biće tu toliko da podstakne maštu. Pa zato dok besposličarite smislite čime ih pogurati – potiho im pripremite torbicu iznenađenja sa stvarima, igračkama, priborom od kojih će im samima proraditi kliker kako da se samostalno zabave!