Sa 393 glasa za, te 303 glasa protiv – Evropski parlament odbio je najnoviji nacrt zakona Evropske unije koji se tiče dečje hrane, a prema kojem bi se proizvođačima omogućila dalja proizvodnja hrane s visokim udelom šećera i stavljanje na tržište hrane koju mogu konzumirati bebe sa četiri meseca starosti.
Članovi Evropske komisije sada treba da donesu novi nacrt koji će se držati tačno zacrtanih smernica Svetske zdravstvene organizacije, a prema kojima dečja hrana ne sme više da ima tako veliki udeo šećera niti više može da se proizvodi ishrana namenjena bebama mlađima od 4 meseca.
.jpg)
Keith Taylor, član britanske zelene stranke UK Green MEP prozvao je dan donošenja odluke danom podizanja svesnosti o zdravlju dece jer je ”već postalo nemoguće to što je deci širom sveta dozvoljena ishrana s prekomernom količinom šećera što je značajno uticalo i na povećanje broja gojazne dece u svetu”.
Osim toga, ranim početkom ishrane s (pre)slatkim kašicama deca su već od najranijeg uzrasta naučena na takve ukuse što ujedno vodi i tome da deca više neće znati kakvi su tačno ukusi, boje i tekstura normalnih, zdravih namirnica.
.jpg)
”Ovo je istorijski dan koji se čeka još od 1994. godine, kada je Svetsko zdravstveno veće (World Health Assembly) htelo da krene s rezolucijom koja bi dala jasno upustvo da se s bebinom dohranom počne tek s navršenih šest meseci. Naravno, prvi koji su se pobunili protiv takve rezolucije bili su proizvođači koji su se rukama i nogama upinjali da takva rezolucija nikada ne bude usvojena.
Naime, industrija dečje hrane jedna je od najbrže rastućih u domenu hrane i prehrane, s godišnjim rastom od čak 7,8 odsto s tim da im najveći udeo porasta proizvodnje otpada upravo na hranu namenjenu bebama od 4 do 6 meseci starosti, što je prema našem mišljenju totalno nepotrebna dohrana koja još ima preveliku dozu nezdravih aditiva”, objasnila je Patti Rundal, jedna od direktorica organizacije Baby Milk Action.
Kako je objasnila, taj se problem nije rešio još od 1994. godine jer su industrijski lobiji bili prejaki pa su tržište opsedali s gomilom poruka kako upravo oni proizvode ono što je bebama najpotrebnije.
”I nemojte se naravno čuditi što je to tako jer da su majke širom sveta radije slušale svoje instinkte čekale bi da počnu sa dohranom do šest meseci starosti beba, a onda bi ih počele hraniti prirodnim namirnicama bez ikakvih primesa. Naravno, to bi znatno uticalo na proizvodnju gotovih kašica i zato se taj rat vodi sve do danas. Nadamo se da ćemo ovim odbijanjem novog nacrta zakona i donošenjem znatno zdravijih smernica početi uticati na zdravlje dece i njihovu znatno zdraviju prehranu”, kazala je ona .
Tajlanđani su još 2006. godine hteli da pokrenu novu revoluciju u proizvodnji zdravije hrane, s puno manje šećera, ali su ih zakonodavci Evropske unije i SAD-a doslovce ućutkali u toj nameri pozivajući se na pradavni Kodeks o dečjoj hrani koji je naravno još odavno sastavljen prvenstveno prema smernicama velikih industrijskih divova.
Osim o smernica u vezi sa dohranom, zasad se glasno govori i o potrebama izjednačavanja odluka koje se odnose na označavanje adaptiranog mleka koje bi trebalo da bude podeljeno na tri kategorije – mleko za odojčad, mleko za starije bebe i ono namenjeno za posebne zdrastvene prilike. Međutim, o ovim se smernicama sada nije glasalo.
Komentari (0)