Deset stvari kojima vas bajke NE uče o životu

Bajke

U većini bajki, neko je tu da spase glavni lik: lovac spašava Crvenkapu, dobra vila Pepeljugu… Ali, činjenica je da ćete u realnom život ponekad morati sami sebe da vadite iz loših situacija i da svojom ličnom snagom izborite životne pobede.

Kada Snežana i patuljaci pevaju pesme poput ’Haj-ho, haj-ho, idemo na posao’ i ’Samo zviždi dok radišâ€™, ili kada Pepeljuga razigrano peva i igra dok obavlja svoje kućne poslove – to je, ipak, samo u bajci. U životu vam neće uvek biti do pevanja, igranja ili smejanja kada je reč o poslu, nagomilanim računima, prekovremenom radu i stresu.

Postoji zajednička osobina koju gotovo svi likovi iz bajki dele: uvek izgledaju savršeno, bez obzira šta se dešava u njihovim životima. Ovaj momenat je posebno uočljiv u filmskim adaptacijama. Međutim, istina je da će biti mnogo dana kada ćete se osećati manje lepo ili savršeno, kada ćete imati neurednu frizuru i ni trag od šminke na licu. Realan život vas uči da ne možete 24/7 biti bezbrižna princeza bez mane.

Princeze sa tankim strukom iz bajki, ne bi trebalo da budu ideal koji ćete slepo pratiti u životu. Vi ste posebni onakvi kakvi jeste, zračite svojom lepotom koja dolazi i spolja i iznutra, i uživajte u trenucima koji vas čine srećnim. Jedan čokoladni kolač mogao bi da vam popravi dan, a dva santimetra manje vam zasigurno neće doneti više sreće u životu.

U bajkama postoji tendencija se napravi jasni razlika između karaktera – dobrih i loših, međutim, činjenica je da su oni loši uvek prikazani kao nakaze, kao ružni i nepoželjni. To nas može navesti da mislimo da biti ružan, zapravo, znači biti zao – što naravno nije tačno. Vaš spoljašnji izgled nema nikakve veze sa tim kakva ste osoba.

Mnoge ’mešane’ porodice (očuh, maćeha, polubrat, polusestra…) prikazane su kao loše, i uvek neko nekome želi da napakosti, što gledaocu poručuje da su samo one ’prave’ porodice – koje čine mama, tata, rođeni brat ili sestra – dobre, pune ljubavi i zabave. Jedan od primera zle maćehe i nerođenih sestara je crtani Pepeljuga. Ali, ne treba zaboraviti ni Crvenkapu čija je zla maćeha veštica, dok je prava majka bila dobra kraljica, dostojna ljubavi i poštovanja.

Bajke teže da predstave glavne likove kao uvek ljubazne, slatke i nežne, uprkos svemu, pri čemu oni jačeg i snažnijeg karaktera bivaju opisani kao negativci, što je jedna velika neistina. Život će vas povremeno primorati da ’pokažete zube’ i da se suprotstavite, ali to ne znači da ste loši, već da branite svoje stavove i borite se za svoje interese. Biti dobar po svaku cenu nije isplativo u realnom životu.

Iz čuvene priče o cvrčku i mravu, učite da vas naporan rad vodi daleko, što je tačno, međutim nije ni skakavac pogrešio kada je rekao da će vam u napornom radu život jednostavno proći za tren oka. Zabava i uživanje moraju da postoje, to je ono što vas ispunjava, otklanja stres i čini život smislenim. Svakako da ni život bez rada ne bi bio potpun i smislen, stoga je važno pronaći pravi balans.

U bajkama poput Uspavane lepotice ili Snežane i sedam patuljaka, život se nastavlja normalno nakon što se ukinu kletve. Međutim, postoje trenuci u životu kada možemo da povratimo ono što je već učinjeno, ali u mnogim slučajevima to nije moguće. Kroz realnost, učimo da preuzimamo odgovornost za postupke koje smo preduzeli, bili oni dobri ili loši.

Svaka bajka se završava sa: ‘I onda su živeli srećno do kraja života’. Nažalost, realan život to često demantuje, ljudi s vremena na vreme neminovno pate zbog stvari koje se svakodnevno ili povremeno dešavaju. Činjenica je da ne postoji ideal kao što je ’Sreća do kraja života’. Naravno, moguće je živeti srećan život i dočekati srećan kraj, ali je nerealno očekivati da će svaki vaš trenutak biti ispunjen radošću. Na usponima i padovima čovek se uči i usvaja najvažnije lekcije.