Prve gastronomske avanture: Začini da ili ne?

Ko od nas voli da jede bljutavu hranu? Niko, i sreća da je istorija kulinarstva stara koliko i civilizacija, pa imamo iskustvo i znanje kako da hranu učinimo ukusnijom – upotrebom začina.

Međutim, bolji ukus hrane nije jedina korist od začina. Skoro svi prirodni začini koje koristimo u ishrani imaju i neko blagotvorno, a ponekad i lekovito dejstvo. I opet, zahvaljujući vekovnim iskustvima, imamo mogućnosti da hranu učinimo ne samo ukusnom, već zdravijom, ako ne i zdravom.

E, sad, kada sve ovo znamo, postavlja se pitanje zašto svojoj deci pripremamo i dajemo hranu bez začina?

Umereno i postepeno

Moram da priznam da sam se i sâm našao pred istim pitanjem kada nam je u kuću došla prinova u vidu muškog naslednika. Kako već to biva, saveta i savetodavaca je bilo na pretek i svi su imali nešto da kažu na tu, ali i na sve ostale roditeljske dileme. Dakle, savetnika nije manjkalo, a od konkretnih odgovora na naše dileme bili smo sve dalje. I, naravno, kako to već na kraju biva, okrenusmo se internetu. Kad, tamo slična situacija! Informacije do kojih sam došao, međutim, idu u smeru da i deci treba začinjavati hranu, ali umereno i postepeno.

Mlečni gurmanluci

Kako nauka (i internet) kažu, vaša beba doživljava svoje prve gastronomske avanture već sa majčinim mlekom. Elem, kad god majka jede neku začinjenu hranu, deo toga završi u mleku i beba tada ima priliku da proba razne ukuse. Ovaj prirodni mehanizam je priprema bebe za uvođenje čvrste hrane i ukusa koji sa njom dolaze, i logično je očekivati da će vaše dete prvo prihvatiti ukuse koje je već probalo preko majčinog mleka.

Nauka zbog toga još preporučuje da, ako beba nerado sisa, možda majka treba da promeni način ishrane i da na taj način reši ovaj problem. Na jednom sajtu posvećenom bebama i mamama pronašao sam i tekst u kom kažu da su ispitivanja pokazala da bebe vole ukus belog luka koji su mame konzumirale. Nije li to savršeno, s obzirom na to da je beli luk jedna od najlekovitijih namirnica koje unosimo u organizam.

Šta kaže tradicija

Dobro, i šta sad? Kada početi sa dodavanjem začina u hranu za decu? Ovom prilikom neću deliti savete, jer za to nisam stručan, niti kvalifikovan, već ću opet preneti ono što sam pročitao.

Moderna medicina nema baš neko jako uporište za i protiv začina u dečijoj ishrani, ali je u poslednjih 20 godina počela da obraća pažnju na način na koji se to tradicionalno reguliše u raznim delovima sveta. I zaključak je da začini mogu samo da pomognu, a ja sam to ovako shvatio:

U svojoj želji da budemo dobri i odgovorni roditelji često štitimo decu od stvari od kojih im zaštita i ne treba. Pasiramo im hranu u nedogled, dezinfikujemo flašice i posuđe bez prestanka i, generalno, tretiramo svoju decu kao da su sa druge planete. Okej, higijena je važna i naravno da bebi kao prvu čvrstu hranu nećemo dati krmenadlu sa koskom, ali i bebe su deo našeg sveta i treba ih što pre učiniti spremnim na sve što ih čeka. Što nas vraća na priču o začinima.

Preporuka je da se uvode postepeno, po sistemu 5 dana. Šta to znači? Pa, na isti način na koji im se uvode nove namirnice (čeka se 5 dana da bi se videla reakcija). Isto važi i za začine. Male količine, uz pauze, i naravno, posmatranje detetovih reakcija. Ako je sve u redu, idete dalje, i dete se lagano uvodi u svet hrane odraslih, navikava se na nove ukuse i razvija toleranciju na različite načine pripreme hrane. I za kraj – izbegavajte, što je više moguće, začinske mešavine koje sadrže pojačivače ukusa, jer oni nisu dobri ni za odrasle, a kamoli za decu. Koristite sveže začine, a naravno, ako nema svežih dobri su i sušeni. Samo imajte na umu da su sveži uvek jači i korisniji.

Evo i predloga koje začine možete koristiti u ishrani dece: