Deci do prve godine ne treba ni šećer ni so

Dečja hrana je uglavnom kod svih proizvođača strogo kontrolisana tako da ne bi trebalo biti puno razlika. No važno je da čita deklaracije, upozorava nutricionista Mirna Trumbetaš.

– Pokušajte da birate one na kojima piše da su iz ekološkog uzgoja. U dečjim kašicama ne bi smeli biti šećer, veštački dodaci i so. Odraslima su zato bezukusne. Svakako predlažem da kašice u kojima ima hemijskih dodataka, poput E brojeva, glukozno-fruktoznog i sličnih sirupa, materija za zgušnjavanje te ostalih hemijskih supstanci, ne nudite deci do prve godine, a ni kasnije, što duže – preporučuje nutricionista.

Na deklaraciji piše sastav proizvoda prema padajućem nizu, a to znači od sastojka kojeg ima najviše prema onom kojeg ima najmanje.

– Možete videti i ukupnu količinu ugljenih hidrata te koliko od toga su šećeri. Taj pojam se odnosi na monosaharide, glukozu i fruktozu, a nalaze se u voću. Stoga u kašici ima određena količina prirodnih šećera, a preostalo je skrobni deo (takođe ugljeni hidrat), zavisno o sastavu. U ugljene hidrate spadaju i vlakna, ali ona su posebno deklarisana – kaže nutricionista.

Dakle, pojam “bez dodatog šećera” znači kako nema običnog kuhinjskog šećera kojemu je hemijski sastav saharoza niti bilo kojeg drugog zaslađivača, poput glukozno-fruktoznog sirupa ili tome slično koji se stavljaju u slatkiše, gotove proizvode, sosove i prelive. Važno je znati i da su samo kašice na kojima piše bez dodatog šećera takve. Isto je i sa soli. Ostale ga sadrže.

– Za decu je izuzetno važno izbeći šećer u ranoj dobi kako ne bi razvili potrebu za slatkim te kako bi se izbegli problemi sa zubićima, kako mlečnim, tako i trajnim – kaže nutricionista. Na početku dohrane dete ne jede previše, nego se tek priprema da kroči u svet odraslih malim zalogajima. Kako dete stasa i bliži se prvoj godini, tako se i povećava broj namirnica koje sme konzumirati i bilo bi ih dobro kombinovati kroz obroke u danu.

– Koliko dete treba dnevno uneti hrane, odlučuje ono samo. Vi mu ponudite obrok u zavisnosti od uzrasta, a ono bira količinu. Kad traži još, dajte mu, a kad ne želi više, nemojte ga terati, jer deca imaju odlične signale i dobro znaju kad im je dosta – savetuje Trumbetaš.

Najvažnije je brinuti o kvalitetu obroka, stoga bi bilo najbolje, zaključuje Trumbetaš, pripremati ih kod kuće sa sezonskim i svežim namirnicama kad god je to moguće. Ako imate domaće voće i povrće zamrznite ga te samo vadite iz zamrzivača i pripremajte. Nutricionistica kaže da tada nećete morati razmišljati čega ima u tegli kašice jer ste vi kreator obroka. Tako ćete dete naučiti na domaći ukus i miris hrane, a kasnije će i samo s vama pripremati obroke.

Oprez s glutenom i jajima

Povrtne kašice nemaju dodatu so, dok one s mesom i povrćem imaju, no u manjim količinama. Pripazite ako neko u porodici ima problema sa glutenom – na kašicama piše ako ga sadrži. Takođe piše ima li i tragova jaja, a to je važno za one koji u porodici imaju alergiju na jaja.

Držite se uputstva za uzrast kojoj su namenjene

Pridržavajte se uputstva na kašicama za koji uzrast su namenjene. One sadrže sve potrebne makrohranjive materije – ugljene hidrate, belančevine i masti te mikrohranjive materije – vitamine i minerale koji su potrebni bebi u određenoj fazi. Kašice u kasnijem uzrastu sadrže više mesa ili ribe, belančevina sa svim potrebnim esencijalnim aminokiselinama, a u početku voće i povrće.

Perite u sirćetu i bikarboni

Dete može biti alergično na voće ili povrće pa treba voditi evidenciju kako biste znali na šta reaguje. Može biti i alergijska reakcija na pesticide, pa voće i povrće treba oprati, najbolje u sirćetu i soda bikarboni, oguliti te prokuvati (čak i banane), kaže nutricionistkinja Tena Niseteo.