Iznenadim se kad čujem koliko žena ne želi da uzme epidural. I svaki put se zapitam – zašto? I svaki put imam potrebu da svaku od njih ubedim da se predomisli. Ponekad se osećam kao PR epidurala, kao neko kome je neko platio da ga promoviše. A nije! Ja sam platila da ga primim, i uradila bih to ponovo.
A kad čujem razloge protiv, poput “Meni to ne treba, priroda sve radi sama, jaka sam ja” (zaista ne moraš da budeš toliko jaka, kome želiš da dokažeš da si baš toliko jaka, što onda ne vadiš zub bez anestazije?). Ili “Moja mama je mene rodila bez epidurala, pa joj ništa nije fali” (da, jeste, tada nije ni postojao! Nije postojala ni veš-mašina, pa ajmo zato sad svi da peremo na ruke, i to pepelom, jer treba prirodno živeti). Ili kada čujem kako je epidural štetan, iskreno, dođe mi da poludim.
Zapravo, dođe mi da se svađam, kao i uvek kad ljudi pričaju gluposti iz čistog neznanja i straha. Pa, pobogu, ne dajem epidural sama sebi i ne porađam se kod kuće. Epidural mi daje anesteziolog, a porađa me ginekolog. I, uostalom, da li znate neku ženu koja je od epidurala zaista ostala nepokretna?
.jpg)
Dva puta sam se porađala, jednom bez epidurala, a jedom sa njim. Oba puta sam ga tražila i prošla sve pripreme. Oba puta sam slušala kako je bolje da se predomislim, da postoji mogućnost da ostanem nepokretna, da će mi se oduzeti noge, kako neću osećati kontrakcije, pa šta će biti ako zbog epidurala ne osetim napone, šta ako se zbog toga beba zaglavi u porođajnom kanalu…
Šta ako ovo, šta ako ono…
Da, istina je, nekim ženama epidural i ne treba. Postoje i one srećnice koje dođu u porodilište sa puknutim vodenjakom, već nekoliko prstiju otvorene, napnu se i porode kao da su snele jaje. Njima zaista ne treba epidural, ne bi ni stigle da ga dobiju, ali to je retkost.
Najčešće nas prime na dan termina, odsedimo tamo dan, dva, tri, stanje bebe se prati na CTG-u, a ako porođaj ne krene prirodno, a proceni se da beba može da bude u opasnosti, onda kreće akcija. Prvo nas dilatiraju ručno. I to više puta. Posle toga bukvalno ide krv niz noge. Sećam se kao da je juče bilo, kad me prozovu, radije bih sišla u grob nego se popela opet na onu stolicu. E kad posle desetak džaranja otvore grlić dva prsta, priključuju indukciju. Tako je bilo u mom slučaju.
ISKUSTVO 1: POROĐAJ BEZ EPIDURALA
Anesteziolog se jednostavno nije pojavio na porođaju, imao je hitna posla na hirurgiji. Inače, ja mogu da podnesem bol, nisam neka kukavica, ali zašto? Termin sam premašila skoro 10 dana. Dolazila sam tri puta sa torbom u bolnicu, a kako je CTG bio u redu, a ja prvorotka, vraćali su me kući u nadi da će porođaj krenuti sam.
Kad su me primili, pratili su me, a tek kad je plodova voda počela da se muti, morali su da me porode… Sam početak već sam opisala. Kontrakcije su bile jake, a ja sam se slabo otvarala. Sve je to išlo vrlo traljavo, trajalo je 13 sati, a bolovi su bili takvi da sam poželela da umrem. Samo da se završi.
Kad sam najzad legla na porođajni sto, nisam imala snage ni da kažem kako se zovem, a ne da se napem. Probušili su mi vodenjak i uz tantalove muke, epiziotomiju (seckanje) i ušivanje naživo (posle svega), od kojeg sam ožiljke kako fizičke, tako i psihičke zaradila za ceo život, rodila se Sofija.
Trenutak kada treba da uzmem svoje dete, stavim ga na grudi, budem srećna, osetim svu lepotu novog života, uživam u njemu, jednostavno se nije desio. Iz trenutka, koji je najvažniji u životu i neponovljiv, mene su isključili bol i umor. Želela sam samo da konačno zatvorim oči, da taj bol nestane i da samo spavam.
ISKUSTVO 2: POROĐAJ SA EPIDURALOM
Druga trudnoća (od traume koju sam preživela pravo je čudo kako sam se uopšte odlučila da još jednom rodim) bila je prilično slična. Iako sam drugorotka, nisam se otvarala, opet sam dobila indukciju. Ali tada sam znala, čim budem otvorena pet centimetra, anestezilog će doći, daće mi injekciju i bolovi će nestati. Tako je i bilo.
Danima pre porođaja u panici sam ga jurila po bolnici samo da mi potvrdi da će biti tu, učinila sam sve samo da ovog puta epidural ne izostane. I tačno sam znala da će biti sve biti u redu. Nisam želela da se osećam kao prvi put. I nisam.
Doktor je bio tu. Upozorio me je da epidural ne znači bezbolan porođaj, da ako se porođaj potpuno obezboli, što mnoge žene traže, može da dođe do komplikacija, ali rekao mi je i da će me mnogo manje boleti i da je jako važno da sarađujem sa njim i pratim njegove instrukcije.
Krenule su kontrakcije, sa njima i bolovi, a sve to ukupno trajalo je nekoliko sati. Taman kada su bolovi postali jači, blizu granice podnošljivosti, dobila sam epidural. Bilo je prično teško uprkos kontrakcijama mirno sedeti desetak minuta, ali stisnula sam zube i uspelo je. Ubod nisam ni osetila, ali sve blagodeti epidurala jesam. I to odmah.
Osetila sam blaženstvo i vratila mi se želja za životom. Konačno, radovala sam se porođaju. Šetala sam, opušteno pričala sa lekarima i babicama, kontrakcije sam osećala, ali me nisu bolele. Dilatacija se ubrzala, a ja sam samo sat vremena nakon što sam dobila epidural već bila na porođajnom stolu.
.jpg)
Trenutak pre toga stajala sam u hodniku, a kad je anesteziolog video kako prekrštam noge, odmah me je poslao na porođajni sto i zvao doktora. Sledeće što sam čula bilo je “spremna je za porođaj, krećemo”. Stigla sam čak i muža da pozovem. Bio je u šoku kako dobro zvučim.
Tada, u toj situaciji, bila sam dovoljno sabrana da slušam i lekare i prilično spremna za bebu koja će se nekoliko minuta kasnije roditi. Nisu me sekli, a kad se Filip rodio, to je bilo to. Bilo je čudesno. Radovala sam se, plakala, ali ne od bola, ne od umora, nego od sreće. Privila sam ga na grudi, podojila… Čitav univerzum bio je u mojim rukama. Nisam želela da ga odvoje od mene. Žao mi je što prvi put nisam bila sposobna da osetim to isto.
EPIDURAL ILI NE
Evo šta kaže ginekolog Slavica Vasiljević
Ko ne sme da dobije epidural?
U svetu se praktično sve žene porode epiduralom, a ako žena to izričito ne želi, mora da objasni zašto. Kod nas je situacija drugačija. Iako je većina žena koja je dobila epidural na porođaju prezadovoljna, izvesna doza straha i dalje postoji.
– Toplo preporučujem epidural, a zaista su retki slučajevi kada žena ne može da ga dobije. Obično se radi o trudnicama koje su alergične na lokalni anestetik, imaju problema sa kičmom, poremećaj koagulacije ili neki drugi hematološki problem. Sve to se prilično retko dešava. Čak i ukoliko postoji problem zbog kojeg žena ne može da dobije epidural, to će otkriti anesteziolog pri pregledima uoči porođaja, koje svaka trudnica koja traži epidural mora da prođe – objašnjava doktorka Vasiljević.
Kako se daje?
Sam epidural je ubacivanje lokalnog anestetika putem katetera u epiduralni prostor, čime se blokira senzorni nerv i na taj način se porođaj obezboli. Davanje anestetika je strogo povezano sa povoljnim akušerskim nalazom, koji omogućava ovu intervenciju. To rade zajedno ginekolog i anesteziolog.
– Epidural nosi sa sobom puno prednosti, prva je to što porodilja ne oseća bolove, a druga je to što epidural značajno skraćuje vreme dilatacije, odnosno ubrzava otvaranje, pa se žene porode brže nego kad bi se porađale bez epidurala. A ako porođaj kraće traje, trauma za bebu je manja – zaključuje dr Vasiljević.
Kada počinje da deluje?
Nakon desetak minuta od prve doze anestetika porodilja počinje da se opušta i da sve slabije oseća bol, zapravo ne oseća kontrakcije, ali oseća napone i treba dobro da ih koristi. Kad se beba rodi, porodilja može da dobije još jednu dozu anestetika kako ne bi osetila bol pri eventualnim daljim intervencijama poput epiziotomije, revizije.
Komentari (0)