Invazija malih barbika i kenova

Naravno, stajling zahteva i šminku. Tako “stilizovana” deca ne dolaze u vrtić na maskenbal ili neku drugu sličnu zgodu, koja traje nekoliko sati kako tvrde vaspitači, već – svakodnevno.

Naravno, nokti im smetaju da učestvuju u dnevnim aktivnostima jer devojčice izbegavaju da bilo šta drže u rukama da ne bi oštetile nokte, dok ih štikle sputavaju da trče i igraju se.

Druga deca, kako kažu vaspitači, u čudu gledaju svoje drugare, koji liče na princeze i prinčeve, žele da budu ista takva, te čitava ova priča preti da postane masovna pojava.

– Devojčice i dečaci dolaze ofarbane kose u vrtić. Devojčice nekada imaju i srebrne pramenove, dečje veštačke nokte jer su lakirani nokti već pase. Uz to, devojčice na sebi redovno imaju previše čipkane hulahopke i nose štikle. Time se detetu oduzima pravo da bude dete, prlja se, trči, nosi komotnu odeću, smeje se i šali. Sa druge strane, to posmatraju druga deca iz grupe. Zbunjena su. Neka od njih žele slično da se oblače i izgledaju. Samo najuporniji roditelji uspevaju da ih odvrate od namere da izgledaju isto kao i ta deca. To se širi kao epidemija – kaže za “Blic” Ivana Stanisavljević, vaspitačica u jednom prestoničkom vrtiću.

Prema njenim rečima, u redu je da deca budu drugačija u nečemu pozitivnom što izaziva pažnju, kao što je to frizura ili helanke ako sve druge devojčice nose suknje.

– Ali, da se dete od pet godina izdvaja noseći štikle nije u redu. Takva obuća sputava. Štikle stalno zapinju o zemlju i druge površine. Devojčica koja ima veštačke nokte ne može da ništa da drži u ručicama, kao što to rade ostala deca. Uopšte nije naivno. Opet, dečacima toliko i ne smeta u dnevnim aktivnostima ofarbana kosa. On se oseća kao mangup i drugačije u odnosu na drugu decu, ali može da učestvuje u aktivnostima, za razliku od devojčica koje nose štikle i imaju veštačke nokte i štikle – kaže naša sagovornica.

Sa druge strane, kako Stanisavljević dodaje, sve je to alarmantno.

– Jako nam se brzo menjaju generacije i roditeljstvo postaje nešto što ne može više da se isprati. Naravno da se deci tako daje poruka da su fizički izgled i odeća jako bitni – navodi ona.

Branka Tišma, dečji psiholog, kaže za “Blic” da se u ovom času ne zna kako sve to može da utiče na kasniji razvoj te dece jer postoji mogućnost da ti mališani nađu sebi dobar uzor u odrastanju i odbace sve te stvari. Na svu sreću, kaže ona, nisu roditelji jedini uzor za svoju decu.

– Ono što je sigurno jeste da oblačenje devojčica na taj način i obuvanje štikli, farbanje kose sada utiče na tu decu i potpuno je neprimereno. Roditelji prerano uvode svoje mališane u svet odraslih i to u momentu dok oni još nisu spremni za to – objašnjava Tišma i dodaje da očekivanja i uloga koju dete dobija garderobom, noktima i štiklama nisu u usaglašeni sa uzrastom, s jedne strane, dok sa druge ista ista ta deca ne umeju samostalno da se hrane pri polasku u školu što se očekuje od njih u tim godinama.

– Odnosno, ne razvija im se samostalnost i psihičke i fizičke veštine, koje bi trebalo da imaju. Dete je tako u duplom problemu. Najzad, deca od roditelja ali i okoline dobijaju poruku da je izgled bitan. Predškolci sada žive uz mobilne telefone, što apsolutno ne bi trebalo to da rade u tom uzrastu. Deca su zbunjena, ali i roditelji – navela je ona.

Dr Tihomir Milovanović, ortoped u Zdravstvenom centru u Negotinu, kaže za “Blic” da ne može da veruje da bilo ko obuva devojčicama cipele na štiklu jer takva obuća može da ugrozi zdravlje mališana.

– Kod tako male dece nije završen rast, nije formiran koštano-ligamentarni sastav, niti je završena stabilizacija kičmenog stuba. Cipele na štiklu utiču na funkcionalnost kičme, stopla, kolena i drugih delova tela. Roditelji ugrožavaju svoje devojčice jer svaka štikla preko 2,5 centimetra remeti statiku i dinamiku kičmenog stuba, stopala i skočnog zgloba. Dakle, ta praksa trebalo bi odmah da prestane – naveo je dr Milovanović.