Nar, jedan od najukusnijih darova Sredozemlja, veoma je traženo voće i u drugim kontinentalnim krajevima.
Plod nara sadrži dosta vitamina C – u 100 grama ovog voća nalazi se 15 odsto dnevnih potreba odraslih ljudi za ovim vitaminom. Ujedno, ovo voće je i odličan izvor pantotenske kiseline (vitamin B-5), kalijuma, ali i polifenola (antioksidanta), piše nutricionista Jasna Vujičić za “Politiku”.
Konzumiranjem nara ili njegovog soka (prirodno isceđenog, ne industijski dobijenog), smanjuje se mogućnost oboljenja od kardiovaskularne bolesti.
Ako se dnevno jede samo 50 grama nara ili pije sok u toj količini, može da se normalizuje visok krvni pritisak u periodu od godinu dana, jer nar utiče na smanjenje pritiska čak i do 20 odsto.
Zato se ovo voće preporučuje u ishrani kod obolelih od hipertenzije, ali samo za one koji nisu pod terapijom! Oprez je neophodan kod pacijenata sa terapijom, jer nar nikako ne može zameniti lekove koje je propisao lekar, ističe Vujičić.
Ovo voće jedinstvenog izgleda potiče sa tla današnjeg Irana i Iraka, nekadašnje Persije. Odatle se proširilo na područje Kavkaza i dalje ka Aziji, a potom i širom Evrope i Amerike.
Sezona nara na Mediteranu traje od septembra do februara, kada ga najviše ima i u našim radnjama. Kalorijska vrednost nara je 83 kalorije u 100 grama, a čak 16 odsto su dijetna vlakna.
Osim kalijuma, kojim obiluje, u naru ima i drugih minerala: fosfora, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, cinka, bakra i mangana. U narodnoj medicini širom sveta nar se koristi za ublažavanje različitih stanja – dijareje, krvarenja u desnima, protiv hemoroida, akni i katarakte.
Iako se u mnogi kulturama sveta vezuje za plodnost, interesantno je da su Indijanci delove ploda nara koristili i kao kontraceptivno sredstvo.
Danas se koristi za smanjenje rizika za bolesti srca i krvnih sudova (arteroskleroze), hipertenzije, a sok ima i određena antibakterijska svojstva. Smanjuje rizik od raka, posebno prostate i dojke, smanjuje loš holesterol i bori se protiv slobodnih radikala (čuva ćelije).
Komentari (0)