Matične ćelije: Za nekoliko dana do novog organa

Kao što mogu da se isprave slovne greške u tekstu pre nego što se odštampa, tako će nove tehnologije omogućiti da se isprave greške u genima. Postupci među kojima su “editovanje gena”, tehnologije zamene mitohondrija i druge, dovešće do iskorenjivanja retkih bolesti, leukemije i maligniteta. To će, najavljuju stručnjaci, dovesti i do dramatičnog produženja ljudskog veka na 120 godina.

– Zahvaljujući naprecima u genetičkom inženjeringu moći ćemo da biramo boju očiju dece, visinu, inteligenciju, seksualnu orijentaciju, pol – rekao je profesor dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije na konferenciji “Etika biotehnologije koja nam produžava život” održanoj u Beogradu u saradnji sa Hastnigs centrom iz SAD. – Imamo iskustvo do čega je genetički inženjering doveo u vreme nacista. Zato je sada ključna dilema čovečanstva da li je opravdano primeniti sve što nudi savremena genetika ili je cena previsoka s obzirom na to do kakvih stranputica to može da dovede.

Podsećajući da je doskoro transplantacija organa izazivala brojne kontroverze, Rakić je naveo da su najnovija tehnologije daleko dramatičnije i značajnije od same transplantacije.

– Sada više ne morate da presađujete organ, možete da ga odštampate i to od sopstvenih matičnih ćelija – istakao je dr Rakić. – Nekada su za to bili potrebni meseci, a sada za sedam dana možete da dobijete bubreg ili jetru. Vrlo brzo ćemo doći u eru da deca koja se budu rađala neće moći da dobiju leukemiju, a to isto važi za sve retke bolesti.

Dok sa jedne strane liberalno orijentisani bioetičari zagovaraju korišćenje svega što nove tehnologije omogućavaju za­rad napretka čovečanstva i is­korenjivanja bolesti, konzervativci podržavaju upotrebu savremene tehnologije, ali ne po svaku cenu jer je to, smatraju, mešanje u stvari prirode i boga.

Napredak u lečenju

Nekada je za postavljanje dijagnoze retke bolesti pet lekara radilo pet godina. Zahvaljujući sekvencioniranju genoma, danas to može da uradi jedan lekar i to za samo pet dana.

– Stav Svetske zdravstvene organizacije da ćemo 2020. biti u eri personalizovane medicine, jer ćemo do tada već imati dovoljno znanja iz genetike da ćemo moći svakog pacijenta da lečimo u skladu sa njegovim genomom – rekla je profesor dr Sonja Pavlović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetski inženjering.

– Personalizovana medicina će nam omogućiti i moderne metode lečenja: farmakogenomika će poboljšati delovanje terapije, nutrigenomika će dati preporuke šta treba da jedemo da bismo bili zdraviji, dok ćemo na osnovu prediktivne genetike moći da sprovodimo bolju preventivu.