Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ocenila je da bi zbog “alarmantne” stope uživanja duvana i alkohola i gojaznosti životni vek narednih generacija u Evropi mogao biti kraći nego danas. Evropljani žive duže nego ikad ali napredak u pogledu očekivane dužine životnog veka i pad stope prerane smrtnosti bi mogli biti poništeni ukoliko se ne otklone tri velika faktora rizika u njihovom načinu života, rekla je direktorka SZO za Evropu Klaudija Stajn, prenosi AFP.
SZO u najnovijem izveštaju iznosi da još uvek “postoji neprihvatljivo visoka” razlika u očekivanom životnom veku između zemalja evropskog kontinetna i da je razlika između najkraćeg i najdužeg očekivanog životnog veka 11 godina. Izveštaju o zadravstvenom stanju Evrope za 2015. godinu koji razmatra napredak prema ciljevima ZSO “Zdravlje 2020,” obuhvata 39 zemlje uključujući članice EU i bivše sovjetske republike.
SZO u izveštaju navodi da nivo prerane smrtnosti od bolesti poput raka, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i hroničnih respiratornih bolesti “brzo” opada.
Međutim nivo konzumiranja alkohola i duvana kao i gojaznosti je još uvek “alarmantno visok” i to bi “moglo značiti da taj napredak neće biti održan,” navodi SZO.
.jpg)
Broj gojaznih alarmantno visok
Iako stopa uživanja duvana i alkohola u mnogim delovima sveta opada, Evropljani još uvek više puše i piju od drugih ljudi navodi SZO. Prema proceni Svetske organizacije, prosečno se popije 11 litara alkohola po osobi godišnje dok 30 odsto stanovništva puši.
U međuvremenu raste i procenat gojaznih, pri čemu 59 odsto stanovnika Evrope ima ili prekomernu telesnu težinu ili je gojazno, čime samo malo zaostaju za Amerikancima koji imaju najvišu stopu gojaznosti u svetu.
Gojaznost je u mnogim evropskim zemljama utrostručena od 1980-ih godina pri čemu je 23 odsto Evropljana sada gojazno, navodi SZO.
Prosečan očekivani životni vek za žene i muškarce kreće se od 71 godine u Belorusiji, Moldaviji i Rusiji do 82 u zemljama poput Francuske, Italije i Španije, prema podacima iz 2011.godine. Prema Stajnovoj, još uvek postoje “neprihvatljive” razlike u zdravlju između evropskih zemalja koje treba otkloniti.
Iako je smrtnost dece na najnižem stepenu razlika između zemalja sa najnižom stopom smrtnosti poput Finske i najvišom stopom smrtnosti dece poput Kirgistana je još uvek desetostruka.
Ovogodišnji izveštaj SZO je po prvi put uzeo u obzir i uticaj “zadovoljstva životom” na očekivani životni vek.
Zemlje u kojima je, prema anketi Galupa, stopa “zadovoljstva životom” najveća poput Danske, Finske, Švedske i Švajcarske imaju i najduži očekivani životni vek stanovništva.
Komentari (0)