Iako ova biljka oslobađa izuzetno visoku koncentraciju polenovih zrnaca u vazduhu još od kraja jula, tegobe su najintenzivnije krajem avgusta i početkom septembra.
Procenjuje se da svaki osmi stanovnik u svetu i svaki peti žitelj Srbije ima alergijsku reakciju na ambroziju. Broj obolelih neprestano se povećava, jer se ovaj korov za 365 dana raširi čak i do 20 kilometara u prečniku.
Uobičajeni simptomi preosetljivosti na polen ambrozije su intenzivan svrab očiju i nosa, suzenje, crvenilo, kijanje, obilna vodenasta sekrecija iz nosa, zapušenost nosa. U nekim slučajevima mogu da se jave i kašalj, osećaj teskobe u grudima, sviranje i šištanje. To su alarmantni simptomi koje ne treba zanemarivati, već treba što pre potražiti pomoć lekara.
– Osobe koje imaju alergiju na ambroziju, pored tegoba u disajnim putevima, kijavice i astme, mogu da imaju i kožne promene u vidu ekcema, ili takozvani oralni sindrom intolerancije na neke vrste svežeg voća i povrća – kaže za “Novosti” primarijus dr Dušica Jarić, specijalista za plućne bolesti.
– Najčešće to osete kao svrab, peckanje usana, jezika, grla, kada jedu neko sveže, termički neobrađeno voće ili povrće, na primer, krastavac, dinju, lubenicu, kivi, bananu i drugo.
.jpg)
Simptomi slični prehladiTegobe vezane za polen ambrozije iz godine u godinu variraju. Kada je leto kišovito, tegobe mogu biti blaže, a kada je suša, bez kiše, sa mnogo sunca i vetra, koncentracije polena su veće, a problemi izazvani polenom ambrozije – intenzivniji. Takođe, tegobe variraju i u zavisnosti od drugih stanja, kao što su udružene virusne infekcije, prehlade i slično.
– Dugotrajan alergijski rinitis je faktor rizika za pojavu astme, pa se dešava da nakon 10 godina osoba primeti da nema samo kijanje i svrab nosa već počinju i kašalj, teskoba i nelagodnost pri disanju, škripanje u grudima. Zato se savetuje da se primeni blagovremena i redovna preventivna terapija, koja treba da počne već krajem jula i da se kontinuirano primenjuje do kraja septembra. To znači, kada treba da udišete vazduh u kome ima polena na koji ste alergični, koristite sprej za nos ili inhalatore koji sadrže lekove protiv upale disajnih puteva – ističe dr Jarić.
Najefikasniji lekovi su lokalni inhalatorni kortikosteroidi, koji se u vrlo malim dozama nalaze u spreju za nos ili inhalatoru.
– Postoje izražen strah i predrasude kod pacijenata a, nažalost, i zdravstvenih radnika da su inhalatorni kortikosterodi opasni lekovi i da ih treba izbegavati. Njihova primena nema sistemske neželjene efekte i prema ARIA smernicama prva su linija u lečenju teškog perzistentnog alergijskog rinitisa. Uz ove lekove se mogu dodavati antihistaminici u obliku tableta i sirupa ili u vidu sprejeva za nos ili kapi za oči.
Komentari (0)