Imam samo jedno dete, ali očigledno mnogi misle da to nije dovoljno. Stalno se suočavam s komentarima i pitanjima potpunih stranaca na moj status mame jedinice – ”Moraćeš jednog dana da joj rodiš batu ili seku” ili ”Da li ćeš zaista imati samo jedno dete?”
Jedno jedino.
Izgleda da jedno dete nije blagoslov samo po sebi. Kao da samo ”jedno” dete nije dovoljno.
Naravno tu su i stalne predrasude, kao recimo: ”Jedinci su suviše sebični i razmaženi” ili ”Jedinci su usamljeni”. Očigledno je uvreženo mišljenje da biti jedinac znači imati život ispunjen negativnim iskustvima.
Da budem iskrena, sve te stvari me dovode do ludila. Duže vreme osećala sam se užasno znajući da će moja devojčica najverovatnije ostati jedinica. Nakon Hiperemesis gravidarum (stanja tokom trudnoće kada dolazi do intenzivnijih mučnina, povraćanja, mršavljenja i poremećaja u visini elektrolita u telu) i dva spontana pobačaja, počela sam da mislim da je moja malena curica ipak najbolja stvar koja mi se dogodila.
A onda kada smo se moj bivši muž i ja razveli, shvatila sam da ostajem sama s njom. U kasnim tridesetim sam, pa bih morala upoznati nekog potpuno neverovatnog ko bi o meni vodio računa kada bih opet imala hipermesis, uveriti sebe da vredi opet prolaziti kroz sve to, kao i da se venčamo relativno brzo. Pošto su statistički šanse za to jako male, iako mogućnost i dalje postoji, konačno sam se pomirila s činjenicom da ćemo na kraju ipak ostati nas dve devojke do kraja života.
To naravno nije nešto s čime sam se tako lako pomirila. Odrasla sam u brojnoj porodici, četiri sestre od kojih sam ja njamlađa. Osim toga, strašno sam druželjubiva i volim da sklapam nova poznanstva. Kada je oko mene galama, osećam se sigurno i dobro, a upravo su galama, haos i toplina reči kojima bih i ja opisala svoje detinjstvo. Tako da se, u prvi mah, ideja da ću imati samo jedno dete činila skroz bizarno. Kako će joj biti odrastanje bez nekog s kim će moći da se zadirkuje? Da li će njen život biti kompletan bez brata ili sestre? Međutim, nakon sati i sati provedenih u razmišljanju, nekako sam prihvatila, ali i zavolela činjenicu da ću biti mama jednog deteta.
Evo šest razloga zbog čega ne žalim zato što sam mama jedinice:
Jedinci nisu usamljeni
Novac. Novac. Novaaaaac
Pre nego što sam se razvela, novac je bio problem, sada kada sam sama novac je još veći problem. Kada sam bila mala, moja porodica se jedno vreme suočavala s istim problemom, a vrlo dobro pamtim sav stres kroz koji smo svi prolazili. Smiruje me kada znam da to što imam jedno dete znači hraniti samo još jedna usta. Ako moja ćerka sutradan bude želela da ide u bioskop, muzej ili gde god, znam da ću moći da joj to i priuštim, a iako nekad ne budem mogla, moći će njen tata.
Ovo svakako ne znači da bi ljudi trebalo da čekaju trenutak kada će ”plivati” u parama da bi se ostvarili po drugi put u roditeljskoj ulozi. Ako budete čekali, nikada vam neće biti dosta koliko god imali.
Vreme
Nekada sam većinu vremena provodila kod kuće, ali sada kada sam zaposlena, izvan kuće sam više od 40 sati nedeljno, a vreme je ograničeno. Osećam krivicu jer ne viđam svoju devojčicu, bilo da je ona sa svojim tatom, bilo da sam ja na poslu. Sa još jednim detetom bilo bi samo još gore. Ako imam samo nekoliko sati viška i slobodnog vremena, provešću ga s njom.
Bliskost
Kao dete uvek sam jurila za svojim sestrama koje su devet, sedam i skoro šest godina starije od mene. Mrzela sam se osećati ”izostavljeno”, a naravno, zbog razlike u godinama bila sam. Sa svojom ćerkom ne moram brinuti da će se to dogoditi, jer smo samo nas dve. Nisam zauzeta oko drugog deteta, moja kćer ima svu moju pažnju koju ja nisam dobijala u dovoljnoj meri, sve dok moje sestre nisu otišle na studije. Volim to što ću imati priliku da upoznam svoju ćerku, da znam sva njena interesovanja. Znam da sam sada samo njena mama i ne verujem da roditelji i deca mogu i trebaju biti najbolji prijatelji, ali jednog dana kada ona bude malo starija, sviđa mi se ideja o nama kao najboljim drugaricama zauvek.
Braća i sestre nisu uvijek bliski
Svi smatraju da su oni koji imaju brata ili sestru srećnici koji će uvek imati podršku, ljubav, rame za plakanje i mnogo toga još. Priznajem, imati brata ili sestru, mnogo toga lepog donosi u naš život, ali to ne garantuje da će uvek biti ljubavi i sloge među njima. Oni se mogu sukobiti, pa čak i u potpunosti prekinuti svaki kontakt. Ja sam živi primer za to, jer se od avgusta prošle godine nisam čula s jednom od svojih sestara. S jednom sam u kontaktu preko poruka i društvenih mreža, što je lepo. Sa trećom se čujem prilično često, ali se ponekad i posvađamo, pa neko vreme ne razgovaramo. Tako je bilo tokom celog našeg života i to se nikad neće promeniti. Najviše na svetu se volimo, ali se i sukobljavamo.
Ne možete dobiti još jedno dete i biti sigurni da će vaš prvo dete dobiti najboljeg prijatelja do kraja života. Naravno da se svi nadamo da će tako biti, ali na žalost, u stvarnosti nije uvek tako.
Svako ima pravo na svoj izbor
Moja karijera
Da, izgovorila sam to. Karijera pisca mi je jako bitna. Volim i svoj uobičajeni dnevni posao. Sa jednim detetom, mogu posvetiti više vremena poslu. Ono što radim mi donosi puno radosti. Volim to što sam mama, ali volim biti i Laura i u tome nema ničeg lošeg. Moje dete, takođe, za uzor ima jaku, srećnu i motivisanu mamu koja veruje u sebe i uspeva ostvariti svoje snove.
Moje zdravlje
Prošla sam kroz tri trudnoće, dvije su bile praćene Hiperemesis gravidarum, a imam samo jedno dete. Matematički posmatrano, nisam bila najzdravija trudnica, iako je ostati u drugom stanju bilo lako. Sada sam zdrava i osećam se sjajno. Nisam sigurna da bih opet mogla prolazim kroz isto, a da ne spominjem tugu i bol zbog gubitka dve bebe. Ko može me krivi?
Jedinica nije najusamljeniji broj
U potpunosti podržavam svakog ko želi da ima puno dece, da ih uopšte nema ili da ima samo jedno. Vidim radost u svim tim scenarijima i verujem da nije moj posao da osuđujem bilo koga. Jedino bih volela da nepoznati ljudi moju ćerku ne gledaju sa sažaljenjem. Ona ima ljubav oba roditelja, što uopšte nije neka tužna priča, niti je za žaljenje.
I nakon svih teških trudnoća, zahvalna sam na svojoj devojčici i odnosu koji imam s njom. Blagoslov je biti mama, iako je ujedno i najteža uloga do sada, to mi je donelo više radosti nego što sam ikad mogla zamisliti da ću osetiti.
Komentari (0)