Prema istraživanju, želja za hranom jača je kod dece nego kod adolescenata i odraslih, ali i ona su sposobna da je kontrolišu, objavljeno je u časopisu ‘Psychological Science’.
Da bi saznali kako se želja za hranom i njena regulacija menjaju tokom života, američki psiholozi ispitali su doživljaj hrane 105 zdravih ispitanika starih od 6 do 23 godine.
Ispitanicima su snimanjem magnetnom rezonancom ispitali aktivnost mozga tokom posmatranja fotografija “nezdrave”, ali primamljive hrane.
Tokom posmatranja nekih fotografija ispitanici su pokušavali da zamisle da je hrana ispred njih i da osećaju njen miris i ukus, posle čega su trebali da ocene svoju želju za tom hranom.
Na taj način su istraživači procenili tipične reakcije na primamljivu hranu.
Otkriveno je zašto su deca stalno gladna
Takođe, za neke druge fotografije ispitanici su trebali da zamisle da je ta hrana daleko od njih i da se koncentrišu na njen izgled, oblik i boju, što je istraživačima omogućilo da odrede u kojoj meri mogu da regulišu svoju želju za primamljivom hranom.
Rezultati su pokazali da su sve uzrasne grupe imale u proseku 16 odsto manju želju za hranom kada su koristile kognitivnu tehniku zamišljanja vizuelnih karakteristika hrane.
Međutim, deca su ipak imala jaču želju za hranom nego adolescenti i odrasli, čak i kada su koristila kognitivnu strategiju.
Štaviše, mozak dece s visokim indeksom telesne mase (BMI) pokazao je nižu prefrontalnu aktivnost tokom korišćenja strategije za regulaciju želje za hranom nego mozak dece s nižim BMI.
Zato su istraživači pretpostavili da se područja mozga uključena u regulaciju želje za hranom razlikuju kod dece zavisno od telesne mase.
Komentari (0)