Ove fotelje nekada su bile čitave, a onda smo dobili četiri bebe, priča kroz smeh Nataša Mihailović, mama uskoro trogodišnjih četvorki dok nam pokazuje iscepane kožne naslone.
– Nisu samo fotelje nastradale. Klinci su zidove išarali olovkama, a ključaonice naupnili voštanim bojama i kamenčićima. Neverovatno je šta im sve pada na pamet i šta sve mogu da urade kada samo na sekundu okrenete glavu na drugu stranu – nastavlja Nataša priču prateći pogledom Dušana, Maju, Mašu i Dunju dok jure po dnevnoj sobi u potrazi za zanimacijom.
Dnevna soba je uvek živahna
Ove četiri bebe rođene su pre tri godine, u razmaku od četiri minuta. Prvo dete je, kako na Balkanu i dolikuje, bilo muško, a četvrto je za sve bilo iznenađenje, jer se jedna beba mesecima vešto krila od doktora i ultrazvuka. Na mamino pitanje „Kako je doktor rekao na porođaju?”, mala Maša ponosno je uzviknula: „Čekajte ljudi! Ima još jedna beba!”
– Svako dete zna koji je broj, odnosno kojim redom su došli na svet, pa Dušan zna da kaže „Broj jedan je ručao” – priča Nenad.
Bezbroj anegdota samo govore u prilog tome da u porodičnoj kući Mihailovića u Surčinu u poslednje tri godine nema ni trenutka predaha.
.jpg)
Četvrta beba je bila iznenađenje
– Kad su bili bebe po ceo dan smo im menjali pelene, presvlačili, hranili, uspavljivali. Tada smo imali svesku sa četiri kolone u koju smo upisivali kada smo koga nahranili, prepovili, dali lek… Danas nam je malo lakše jer su nedavno prestali da nose pelene, ali sada traže više pažnje, žele da ih stalno zabavljamo, da se igramo – objašnjava Nenad.
Iako im je soba prepuna najrazličitijih igračaka, uvek je najslađa ona koja je u tuđoj ruci. Brat i tri sestre često oponašaju jedni druge, pa kad jedno plače, svi plaču, a kad se jedno smeje, svi se smeju. Umeju među sobom i da se potuku, ali i da se zagrle, poljube i lepo igraju. U to smo i sami mogli da se uverimo. U jednom trenutku Dušan se rasplakao, jer mu je Dunja uzela svetleću lopticu, a tada je u pomoć priskočila Maja.
– Dušaneee, ne možeš sad da plačeš, došli su nam gosti – rekla mu je tiho, nakon čega su našli zajedničku zanimaciju – bacanje četiri različite lopte u vis, da vide ko može jače.
Dušan je stariji od svojih sestara
Nataša nam objašnjava da svi kada ih vide zajedno komentarišu kako su mirna deca, ali da ona nema takav utisak.
– Meni su nemirni, valjda zato što ih je četvoro i što je nemoguće svima udovoljiti. Nedavno su nam bili majstori da poprave klimu. Iz nekog razloga deca su se uplašila i tih sat vremena bili su na kauču, mirni ko bubice. Došlo mi je da svakog dana nešto kvarim u kući, jer sa mnom nikada nisu tako mirni – kaže ona i dodaje da im najteže pada to što se i dalje bude noću, a kad se probudi jedan, budni su svi.
– Svi imaju neki savet za nas – neki kažu pusti ih da plaču, drugi, uzmi ih u ruke… ali, kada imate četvoro male dece, retko koji savet koji se primenjuje na jedno dete može da se primeni – priča Nataša.
Komentari (0)