Zbog čega su gušteri važni za matične ćelije?

Naime, grupa američkih naučnika uspela je da izoluje gene koji izazivaju rast novog tkiva kod reptila. Primenjeno na ljude, ovo otkriće bi moglo da pomogne u borbi protiv genetskih malformacija i oštećenja kičmene moždine, piše Hafington Post. 

Za potrebe studije istraživači su detaljno proučili 23.000 gena Anolisa carolinensisa, zelenog guštera dugog oko 20 centimetara. 

Njegovo kompletno genetsko sekvenciranje obavljeno je još 2011, ali ovog puta, stručnjaci su svoju pažnju fokusirali na gene tokom procesa regeneracije repa kako bi identifikovali one “odgovorne” za ovaj fenomen. 

Tako su otkrili da najmanje 326 gena na određenim tačkama duž repa aktivno učestvuje u regeneraciji, što ukazuje da DNK guštera poseduje “recept” za regeneraciju. 

“Bili smo jako iznenađeni. Očekivali smo da regeneracija bude lokalizovana na vrhu rastućeg repa, a zapravo su ćelije podeljene na različite ‘džepove’, uključujući mišiće, hrskavicu, kičmenu moždinu i kožu, i to duž celog repa”, rekao je Kenro Kusumi, ko-autor studije i profesor na Univerzitetu u Arizoni.

Ćelije se umnožavaju u okviru novog tkiva kako bi nastao novi rep. 

“Ali, regeneracija nije instant fenomen”, rekla je Elizabet Hačins, takođe jedan od autora studije i apsolvent na Univerzitetu, dodavši da bi gušteru izrastao novi, funkcionalni rep potrebno više od 60 dana. 

Naučnici veruju da bi njihovo otkriće moglo da prokrči put novim terapijama u lečenju urođenih deformiteta i povreda kičmene moždine, kao i artritisa. Naime, gušteri dele dobar deo genoma sa ljudima. Gotovo svi od 326 pomenutih gena prisutni su i u ljudskom DNK. 

Bolna upala zglobova, artristis, posebno raširana među starijom populacijom, mogla bi da bude lečena putem regeneracije hrskavice, objasnio je Kusumi. 

“Gušteri stvaraju puno te hrskavice u svojim repovima u toku regeneracije, te se nadamo da će taj proces moći da se aktivira u lečenju artritisa kod ljudi”, zaključio je američki naučnik.