Klima uslovljava ekstremne padavine

Krivac za to, prema mišljenju Svetske meteorološke organizacije, je industrijalizacija gde uspled povećane emisije gasova dolazi do efekta staklene bašte i ubrzanih promena klime.

Stalni predstavnik Srbije u toj organizaciji i rukovodilac Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslav Nikolić kaže da je samo u Beogradu prosečna temperatura u poslednjih 125 godina povećala za 1,6 stepeni Celzijusa, što je uslov za sve ekstremnije padavine.

“Ovaj porast temperature doveo je do povećanja koncentracije vodene pare u atmosferi za oko 10 odsto, što predstavlja povoljne uslove za stvaranje grmljavinskih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi- manjih tornada”, rekao je Nikolić Tanjugu.

On kaže da je nesporna činjenica da su pojedine ekstremne klimatske i vremenske pojave učestalije poslednjih decenija, što se najčešce dovodi u vezu sa ljudskim aktivnostima i industrijalizacijom.

“U poslednjih 12 godina u Evropi su zabeleženi mnogi ekstremni dogadaji, suše, poplave, toplotni i hladni talasi, apsolutni maksimumi i minimumi temperature”, kaže Nikolić.

Srbija je, dodaje on, jednom takvom ekstremu bila izložena u maju kada je došlo do formiranja iznad Mediterana koji se sporo premeštao preko Balkanskog poluostrva, što je uslovilo obilne padavine i poplave.

“Padavine su za tri dana u oblasti Podrinjsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-dugodišnje trodnevne kiš. Za to se ne može reci da je uobičajena pojava”, naglašava Nikolić.

U Evropi, podseća on, u poslednje 32 godine na većim rekama dogodilo se 325 poplava od toga u poslednjih 12 godina bilo je 200.

U Srbiji značajne poplave zabeležene su 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2010. i 2014. godine, dok su se značajne suše dogodile 2000, 2003, 2007, 2011, 2012 i 2013 godine, podaci su RHMZ.

“Klimatski indeksi vezani za epizode ekstremnih padavina i suša pokazuju povećanje u periodu 1961-2012.godine na skoro svim osmatrackim stanicama u Srbiji. Kako se okean i atmosfera sve više zagrevaju, u vazduhu se zadržava više vodene pare pa se i u narednim godinama mogu očekivati ređe, ali intenzivnije padavine”, naglašava Nikolić.

Prema stavovima Međunarodnog panela za klimatske promene u budućnosti nas očekuje porast temperature vazduha i mora, promene u globalnom hidrološkom ciklusu, redukcija snežnog i ledenog pokrivača, porast nivoa mora i promene nekih klimatskih ekstrema.

Takođe, panel se zalaže za globalnu akciju za smanjenje emisije, kao i za odredivanje mera za adaptaciju, a to se poklapa i sa aktuelnim stavovima Međunarodnog kongresa koji je upravo prethodnih dana održan u Montrealu.

“Do sredine 2014. godine šesnaest zemalja članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Srbija obavlja početne aktivnosti u vezi donošenja nacionalne strategije za klimatske promene u više sektora”, naglašava Nikolić.

Prognoze kakva nas zima očekuje posle kišnog leta, naš sagovornik kaže da je još rano davati i dodaje da nas u narednom periodu očekuje promenljivo vreme.

Do 30. avgusta se očekuje pretežno suncano vreme uz porast dnevnih temperatura, tako da će najviše dnevne temperature krajem avgusta imati vrednosti iznad proseka za ovo doba godina od 27 do 32 stepena, kaže Nikolić.

Krajem avgusta i početkom septembra predviđaju se prolazna naoblačenja, koja će usloviti lokalne pljuskove, ponegde praćene grmljavinom uz postepeni pad dnevnih temperatura, dok će temperatura biti u granicama proseka.

Od 5. do 10. septembra očekuje se prosečno toplo i uglavnom suvo vreme, sa temperaturom od 24 do 28 stepeni, osim 6. i 9. septembra kada će postojati uslovi za lokalne pljuskove pracene grmljavinom, a zatim se do sredine septembra uspostaviti toplo i suvo vreme.