Dr Ričard Šelton sa Univerziteta Alabama tvrdi da je stres prirodan obrambeni mehanizam tela na opasnost, pa je njegova uloga zaštitna.
Stres deluje loše ako postane hroničan, ili ako osećamo da ne kontrolišemo situaciju, ali sve do tada on može imati pozitivan učinak, pokazuju studije.
Poboljšava moždane funkcije
Okidači stresa stimuliraju proizvodnju neurotrofina – hemijskih jedinjenja u mozgu koja jačaju veze između neurona. Time se poboljšava produktivnost i koncentracija, ističe Šelton. Tako ljudi u stresnim situacijama mogu imati poboljšanu memoriju, lakše uče i brže reaguju.
Određena količina stresa može može imati pozitivan učinak
Čini ljude otpornijim
U svakoj stresnoj situaciji ljudi uče da se nose s problemima, neprijatnošću i nemirom. Upravo to omogućava bolje i prikladnije reakcije u budućnosti, a dokazano je da stres čini ljude i psihički otpornijima. Reč je o tome da ljudi stiču osećaj kontrole nad svojim životom i shvataju da loši periodi na kraju uvek prolaze.
Ojačava imunitet
Dok telo reaguje na stres, ono se ustvari priprema na mogućnost povrede ili infekcije. Zbog toga organizam počinje da luči više interleukina, hemijskih jedinjenja iz grupe citokina koji privremeno podižu obrambene sposobnosti imuniteta.
Motiviše na uspeh
Postoji i tzv. pozitivan stres, koji nastaje kao reakcija na pritisak kom smo izloženi, a može da dovede do pobede ili poraza. Bilo da je uzrok stresa polaganje nekog ispita, dokazivanje na poslu ili sportsko takmičenje, u takvim situacijama stres je odličan motivator koji nas tera da damo ono najbolje od sebe.
Komentari (0)