Ako niste primetili, emocije se lako šire i prenose na druge. To je potvrdilo i istraživanje o društvenim zarazama i tome kako se ponašanje i raspoloženje prenosi s čoveka na čoveka. Iako svi volimo da verujemo da kontrolišemo svoja osećanja, dokazano je da osobine i odluke naših prijatelja, a ponekad čak i prijatelja od naših prijatelja, imaju itekakav uticaj na nas. Donosimo vam listu pet neočekivanih zaraza i savete kako se odbraniti od njih:
Odluke u restoranu
Večere su srećnije kad ljudi naruče predjela sličnih hranjivih vrednosti kao i ljudi s kojima dele sto, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Ilinoisu. Ako pazite na svoju težinu, radije prvi naručite hranu da ne padnete u iskušenje i naručite isto što i vaši prijatelji.
Negativno razmišljanje
Brucoši koji su smešteni u sobe s cimerima sklonim negativnim mislima imali su velike šanse da će se i sami zaraziti njihovim crnim mislima nakon svega tri meseca provedenih zajedno, pokazalo je jedno istraživanje.
Shvatite da tuđi način ramišljanja može uticati na način na koji se vi nosite sa životnim nedaćama, i na vreme se maknite od ”crnjaka”.
Ljudi često u restoranu donose odluke koje čuju od drugih
Sreća
S druge strane, i pozitivno razmišljanje se lako širi, dokazali su istraživači s Harvarda i Univerziteta u San Dijegu. Kad ste srećni, vaš prijatelj koji živi blizu vas u krugu od kilometer i po ima 25 odsto više šanse da takođe bude srećan, dok su šanse vaših komšija za osećaj sreće veće za čak 34 odsto.
Isto istraživanje dokazalo je da dodatnih 5.000 dolara povećava osećaj sreće za 2 odsto, što je mnogo manji dobitak od onog koji dobijete kad imate veselog prijatelja od prijatelja, koji vaše raspoloženje može podići za čak 10 odsto.
Prestanak pušenja
Ista ekipa koja je istraživala sreću saznala je tokom sprovođenja studije i da kad jedna osoba prestane da puši, za 36 odsto je verovatnije da će pušenje ostaviti i neko od njihovih bliskih prijatelja ili članova porodice.
Ovaj slučaj ima i efekat talasa, jer čak i poznanik osobe koja je prva prestala da puši smanjuje šanse da će zapaliti za 20 odsto.
Stres
Naš mozak je programiran tako da detektuje stres kod drugih ljudi, kao što je ubrzano disanje. To pak povlači za sobom čitav niz naših hormona stresa, a ne treba čak ni da budete u istoj prostoriji s uznemirenom osobom kako biste i sami počeli osećate efekte stresa, jer se on može širiti putem elektroničke pošte, sms poruka i društvenih mreža (kratki, odsečni odgovori mogu ukazati da je neko u stisci s vremenom, na primer).
.jpg)
Stres je prelazna “bolest” zato izbegavajte despesivne osobe
Kad ste pod stresom, osigurajte sebi dovoljno pauza tokom dana i sna po noći. To nije sebično, jer na kraju čini dobro svima oko vas.
Šest telesnih aktivnosti kojima se možete zaraziti od drugih
Zevanje, smejanje, svrab, kašalj, povraćanje i plač su takođe društveno zarazni. Zevanje je pak toliko zarazno, ističe psiholog Robert R. Provin, da ćemo zevnuti kad vidimo, čujemo ili samo čitamo o tome. “Mi se često ponašamo poput životinjskog stada, te nismo zapravo svesni svog ponašanja”, dodaje Provin.
Naučnici smatraju da deljenje ovih aktivnosti ima svoju evolucijsku prednost: smeh je način povezivanja, a češkanje oblik sigurnosne mere opreza (vaš mozak pomisli kako bi, na primer, buve mogle skočiti i napasti vas takođe). A zevanje bi moglo označavati način na koji su još pećinski ljudi sinhronizovali svoj raspored spavanja i buđenja.
Komentari (0)