Svi znamo da je jako bitno ono što jedemo, jer se to odmah odražava na našem izgledu i zdravlju. Međutim, nova naučna studija pokazuje da je podjednako bitno i šta je vaša majka jela – i to pre nego što je ostala u drugom stanju. Naime, ishrana majke pre trudnoće značajno utiče na gene njene buduće bebe.
Istraživač Endrju Prentik, iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, tvrdi da je ishrana majke pre nego što zatrudni od vitalne važnosti za dugoročno zdravlje deteta, i naglašava da se dosta toga dešava u telu žene pre trenutka samog začeća.
Nauka još uvek ne razume sve u potpunosti, ali ovakva istraživanja bi vremenom mogla da dovedu do toga da se ženama koje žele da ostanu u drugom stanju savetuje da piju vitamnske koktele i druge suplemente pre trudnoće.
Pre trudnoće treda uzimati vitaminske preparate
Kako bi što tačnije saznao kakav uticaj ishrana ima na bebu, profesor Prentik je otišao u ruralnu Zapadnu Afriku, gde se bavio proučavanjem žena. On seodlučio baš za ovo podneblje, jer tu godišnje doba određuje šta će se jesti. Dakle, žene koje ostanu u drugom stanju na leto i one koje to učine na zimu, imaće dosta drugačiju ishranu pre same trudnoće.
On je izmerio koncentraciju nutritivnih vrednosti u krvi gotovo 170 žena koje su tek ostale u drugom stanju. Polovina njih je zatrudnela u sred kišne sezone, dok je druga polovina ostala u drugom stanju u vreme suše. On je takođe ispitao i DNK njihovih beba, nakon što su se rodile, i ispitao ostale žene u tom području o tome kakva je njihova svakodnevna ishrana.
Kada je sve rzultate stavio na sto, postalo mu je jasno da postoji jasna veza između ishrane majke i gena njenog deteta. Međutim, ono što je bilo posebno zanimljivo jeste da je najveći efekat imala hrana koju su majke jele pre trudnoće, a ne tokom samih devet meseci.
Jedite što više voća i povrća
Promene koje je on uočio bile su epigenetičke. To nisu mutacije, već hemijske promene koje utiču na to kada će se neki geni aktivirati i koliko će biti aktivni. Naime, nisu svi naši geni aktivni u isto vreme, a ako su aktivni manje ili više nego što je potrebno, to može da dovede do problema.
Iako još uvek nije poznato da li ove promene koje je on uočio mogu da utiču na zdravlje deteta, ali u svojim pređašnjim radovima profesor Prentik je doveo u vezu ishranu pre trudnoće sa hemijskim reakcijama u genima koje utiču na gojaznost, rak i imuni sistem. Neke promene mogu da se izbrišu vremenom, a neke traju čitavog života.
.jpg)
Zdrave navike bi trebalo da traju čitavog života
Profesor naglašava da je još uvek prerano da bi zvanično savetovao šta treba a šta ne treba da se jede pre trudnoće, ali savetuje da se unosi dosta vitamina B2, B6 i B12, kao i holina i folne kiseline. On kaže da se te hranljive materije mogu naći u mleku, zelenolisnatom povrću i proteinima.
Pre gotovo deset godina, naučnici su primetili da ishrana miševa pre trudnoće može da utiče na boju krzna mladunčeta, ali ovo je prvi put da se ova veza ispituje i kod ljudi. Ovo može da dovede do otkrića koja bi mogla da poboljšaju dugoročno zdravlje dece, kao i da spreče mnoge bolesti.
– Istraživanje je ukazalo ka potrebi da se unosi koktel hranljivih materija, koj može da se unosi putem ishrane ili putem suplemenata – kaže profesor.
Komentari (0)