Kako reagovati na drske odgovore?

Od vašeg odgovora zavisi da li će odnos sa detetom da ide u pozitivnom ili negativnom smeru. Ukoliko budete previše blagi, “ludiranje” bi moglo da se pogorša. Ako ste suviše strogi, dete će se osećati sputano, a to može kasnije da dovede do problema u komunikaciji sa drugima. Ono tokom ispada proživljava jake emocije, pa vikanje, pretnje, i rečenice poput: “Kako se usuđuješ, ja sam ti majka”, samo može da pogorša situaciju. Stručnjaci savetuju da duboko udahnete, izbrojite do deset i dobro razmislite da li to što nameravate da kažete zaista poboljšava stvari. Najbolje je da kažete da ćete pričati posle, kada se oboje “ohladite”. Naravno, to i uradite, inače vas dete neće shvatiti ozbiljno.

Odgovaranje roditeljima nije uvek odraz trenutne situacije, pravi razlog može biti u nečemu što nije u vezi sa tim. Možda ima probleme sa prijateljima u obdaništu ili školi, pa se “istresa” na roditelje. To ćete da primetite ako se vraća nervozno iz vrtića ili posle časova. Ostanite pribrani i postavite direktno pitanje: da li se nešto desilo u školi (obdaništu)? Kada znate uzrok agresivnog ponašanja, lakše ćete da rešite problem.

Vaše poslušno dete bilo je dobro do juče, a danas odgovara: “Skini mi se s vrata”… Možda samo ponavlja ono što je čulo i ne shvata da je to nepristojno. Klinci često čuju svoje prijatelje kako odgovaraju roditeljima i žele da ih oponašaju, kažu psiholozi. Zato recite da je u redu da kaže da je ljuto, umorno, ili mu trenutno nije do priče. Ali, naglasite da je vikanje i drsko odgovaranje neprihvatljivo.

Kada kažete detetu kakvo ponašanje i koje fraze su neodgovarajuće, predočite i kakve će biti posledice ako pređe granicu. To može da bude gubitak određenih privilegija, dodatni kućni poslovi koje će morati da uradi, raniji odlazak u krevet… Neka unapred zna koje su moguće kazne, kako ne bi bilo nikakvih iznenađenja. Budite dosledni, držite se pravila, to je jedini način da pokažete da ste ozbiljni.

Bitno je da vi budete uzor najmlađima. Oni uče tako što imitiraju to što su čuli i videli, pre svega kod kuće. Ako roditelji imaju oštar ton u razgovoru, misliće da je to u redu. Potrudite se da se sa poštovanjem odnosite prema članovima porodice, prijateljima, komšijama, čak i kada mislite da dete nije u blizini (male uši često čuju sve).

Obratite pažnju na to kada je dete ljubazno, zahvalno i učtivo, nemojte da propustite da ga pohvalite. Time pokazujete odobravanje takvog ponašanja, a mališani se osećaju lepo kada uvide da mama i tata primećuju kako su dobri.