Samom činjenicim da ste rođeni i odrasli, zagarantovano vam je da ste iskusili detinjstvo. Nekima su najranije godine bile srećne, drugima ne baš toliko, ali većina ne može da se seti ničega iz tog perioda. Naučnici kažu da je to tako jer mala deca nemaju neuronske sposobnosti za čuvanje autobiografskih sećanja, a sada su otkrili i da najranija sećanja kreću da blede u sedmoj godini.
Ljudi koji su radili na ovom istraživanju kažu da se ono znatno razlikuje od svih predhodnih koji su se bavili ovom temom, jer nisu razgovarali sa odraslim ljudim, već su malu decu ispitivali o njihovim sećanjima. Fenomen zaboravljanja najranijih uspomena imenovao je Sigmund Frojd, skovavši naziv “infantilna amnezija”.
– Mi smo zapravo zabeležili uspomene jako male dece, a onda smo ih pratili u odrastanju, kako bismo videli kada kreću da zaboravljaju – kaže Patricija Bauer, psihološkinja koja je radila na istraživanju.
Pitanja uvek počinju rečenicim “Sećaš li se kad smo…”
U studiji je učestvovalo 83 dece, starosti od 3 godine. Roditeljima je rečeno da decu pitaju o šest različitih događaja, kao što je odlazak u zoološki vrt, ili neki rođendan, a koji su se dogodili u predhodnih šest meseci. Pitanjas u uvek počinjala sa “Sećaš li se kada smo išli…” a pokazalo se da su deca imala bogatije uspomene kada su ih roditelji puštali da smi opisuju događaj.
Zatim su istraživači podelili decu na pet grupa, i pratili ih kako rastu. Deca su u 5, 6. i 7. godini mogla da se sete od 63 do 72 procenta uspomena koje su imali sa tri godine, a u 8. i 9. godini sećali su se svega 35 procenata. Ipak, naučnici su naglasili da se starija deca sećaju manje stvari, ali su ona sećanja koja su ostala, jako živopisna i detaljna.
Komentari (0)