Deca, čiji su roditelji previše ambiciozni, suočavaju se ne samo sa teškim školskim gradivom, nego i velikim brojem vanškolskih aktivnosti. Svima nam je poznata sledeća situacija: u poseti ste prijateljima i celo veče, umesto da razgovarate, morate da posmatrate performans njihovog deteta.
Ono pleše, peva, kada probate da pričate sa njegovim roditeljima, ono upada u reč, kada ga roditelji pošalju u sobu, ono vrišti i baca se. Na pitanje da li je umorno, odgovora odsečno sa „NE!”. Vi se, sa druge strane, osećate iscrpljeno, jedva čekate da izađete odatle i kunete se da nikad nećete imati decu.
“Intenzivno roditeljstvo”
Ovakvo ponašanje je nekada bilo okarakterisano kao razmaženost, danas se to stručno naziva „intenzivno roditeljstvo” ili „helikopter roditeljstvo”. Ono i dalje uključuje razmaženost (nepostojanje pravila i previše igračaka), ali su na to dodati faktori poput prevelike anksioznosti kod dece i postavljanje nerealnih ciljeva detetu.
.jpg)
Dete (ne)mora istovremeno da trenira, ide na pevanje, pohađa strani jezik
Da li ste previše hipohondrični kada je u pitanju vaše dete? Da li se plašite kako će podneti smrt hrčka? Osim toga, da li će biti primljen u vrtić? Da li će se upisati na dobar fakultet?
„Intenzivno roditeljstvo” je predmet brojnih studija kojima pokušavaju da se otkriju koreni ekspanzije ovakvog vaspitanja u poslednjoj deceniji i njegove posledice.
Moje dete vunderkind
Međutim, ovakvom ponašanju roditelja još više doprinose mediji. U poslednje vreme postalo je jako popularno da se detetu puštaju Mocartove kompozicije, jer je sve više reklama za DVD-je za bebe sa klasičnom muzikom, kojom navodno možete svoje dete da pretvorite u novog Mocarta ili Betovena.
Prava poslastica za hipohondrične roditelje su raznorazne nove teorije o štetnosti brojnih materija koje nikako ne smeju da dopru u kontak sa detetom, te se konstantno pojavljuju neki novi proizvodi za dezinfekciju, jer kome je samo sapun dovoljan?
Obrazovanje je najbitnije
Kod intenzivnog roditeljstva, najveću ulogu igra opterećenje obrazovanjem i pritiskanje deteta koje počinje već u vrtiću, kao priprema za fakultet. Roditelji neretko, umesto da puste dete da se igra, insistiraju na tome da uzme da čita nešto ili da uči osnove matematike.
Često upoređuju dete sa nekim svojim idealom, najčešće detetom nekog prijatelja ili komšije, pa tako ambiciozni, obično dodatno plaćaju profesore koji drže privatne časove.
.jpg)
Da li i vaše dete mora da zna da čita i piše sa tri godine?
Ali, njihovo pritiskanje i opterećivanje deteta ne završava se na odličnom uspehu u školi. Vanškolske aktivnosti poput tenisa, baleta, klavira ili časova jezika obično su obavezne u svakodnevici dece, ali pitanje je koliko njih ide na te aktivnosti zato što to istinski voli.
Da, hobijima se razvijaju kod dece brojne dodatne sposobnosti i sprečava se da budu prepušteni ulici, međutim deca često ni ne znaju šta žele i onda postanu žrtva neostvarenih ambicija svojih roditelja i njihovog takmičenja sa drugim roditeljima. Dobre ocene, poneka diploma, možda čak i stipendija, uz to i nekoliko hobija, poznavanje dva-tri jezika, jednostavno zar ne? Kako biste vi funkcionisali pod tolikim pritiskom?
Da li i vaše dete ima nekoliko aktivnosti, mimo vrtića i škole?
Komentari (0)