Još jedan sintetički molekul, sadržaj većine proizvoda u najširoj upotrebi, našao se nedavno pod lupom zbog sada već „osnovane sumnje” da izaziva reakcije na koži, utiče na hormone i u krajnjem ishodu može da dovede i do raka. U pitanju su takozvani parabeni, konzervansi koji se dodaju svim kozmetičkim, proizvodima, od šminke i krema, preko šampona za kosu i kupanje, sredstava za brijanje, pa do vlažnih maramica, uključujući i one koje se koriste za bebe. Sadrže ih i sapuni i deterdženti, čak i hrana.
Danska je nedavno načinila prvi korak tako što je zabranila sve proizvode koji sadrže parabene za decu mlađu od tri godine. U Francuskoj je u pripremi sličan propis, dok Evropski savet i dalje poštuje zaključak svog Naučnog komiteta da su parabeni bezbedni, mada istovremeno odobrava upotrebu sve više proizvoda koji ih ne sadrže. Problem je, međutim, u tome što takvih proizvoda, bez parabena, još nema dovoljno i čak i kada bi neko hteo da ih ukloni iz svoje kuće ne bi uspeo. Svi smo, u međuvremenu, izloženi parabenima i to većina – celog života.
Utešno je to što nijedno istraživanje dosad nije pokazalo moguću opasnost dveju supstanci koje se najviše koriste, metil i etil-parabena. Drugi, kao što su butil i propil-paraben, iako su zakonom dopušteni, u određenim okolnostima utiču na endokrini sistem i reproduktivnu sposobnost laboratorijskih životinja. To je dovoljno za brigu, jer su proizvodi sa parabenima baš oni koji se koriste svakodnevno, i po nekoliko puta dnevno, a to znači i da je moguća apsorpcija veoma velika, mada ju je teško izračunati. Zato su zabrane parabena i počele od dečje kozmetike i sredstava za bebe, jer koža mališana apsorbuje mnogo više, a njihov endokrini sistem je daleko osetljiviji.
Konzervansi su neophodni u svim proizvodima gde se parabeni koriste, jer ih štite od kontaminacije gljivicama i bakterijama. Ali, alternative postoje. Kada na proizvodu piše da u njemu nema parabena, to ne znači da nema nikakvog konzervansa, već da se koristi nešto drugo, možda manje efikasno, što smanjuje rok trajanja. Čak i pakovanjem osetljivih proizvoda u specijalne vakuumirane vrećice ili sterilne tube može da se smanji upotreba parabena.
Rizik od parabena počinje „običnim” alergijskim reakcijama, ali i bez njih oni mogu da utiču na hormone, jer deluju kao sintetički estrogen. Iako je takvo dejstvo parabena daleko slabije nego kod već ozloglašene plastike (BPA, ali i drugih vrsta, kako se nažalost pokazalo), izvesno je da u većim količinama i parabeni utiču na hormonsku sliku. Upravo dejstvo parabena kao „hormonskih interferenata” nosi opasnost od razvoja tumora i raka.
Proizvodi sa parabenima, inače, daju daleko češće alergijske reakcije od proizvoda koji ih ne sadrže, pa na neki način izgleda da i sam organizam upozorava da ih ne želi blizu. Alergijske reakcije po pravilu nisu jake, ponekad samo crvenilo ili blag otok, ali je svakako bolje, ako se pojave, naći šta ih uzrokuje i promeniti preparat. U ovom slučaju nema nikakvog smisla „senzitizovati” kožu na preparat, koji može da bude štetan.
Komentari (0)