Antibiotici ne leče kašalj i prehladu

Kijavica i respiratorne infekcije su razlog svake treće posete pedijatrima. Međutim, kod samo tri bolesti pedijatri u primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba da propišu antibiotik. To su akutni streptokokni faringitis, akutni otitis media i akutni bakterijski sinuzitis. Svaka neracionalna upotreba antibiotika, poznato je, dovodi do rezistencije na bakterije i do stvaranja takozvanih superbakterija. 

Dokazano je, takođe, i da preterana upotreba antibiotika u ranom detinjstvu doprinosi razvoju ekcema, bolesti creva ili astme u kasnijem dobu. 

Ovu su samo neke od poruka i upozorenja koje su se čule na nedavnom skupu pedijatara održanom povodom Dana Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. 

– Zloupotreba u propisivanju antibiotika, međutim, ima puno, naročito kod stanja poput akutnog bronhitisa, upornog kašlja, visoke temperature – kaže dr Goran Vukomanović, pedijatar, kardiolog u ovoj bolnici. – Zablude postoje i kod pedijatara, ali češće su kod roditelja koji insistiraju na antibioticima ili injekcijama, a da za to ne postoje jasne indikacije. 

Studija koja je obuhvatila 450.000 dece u Engleskoj i objavljena je u avgustu u časopisu “Pedijatriks” pokazala je jasnu vezu između neracionalne upotrebe antibiotika i razvoja juvenilnog artritisa. 

– To se posebno odnosi na predškolsku decu kojima je zbog infekcije gornjih respiratornih puteva pogrešno propisivan antibiotik – upozorava dr Vukomanović. 

Da je visoka temperatura uvek znak bakterijske infekcije, i da je zato neophodan antibiotik, jedna je od najčešćih zabluda. 

– Jedna od čestih lekarskih zabluda je da se kod virusne infekcije, ipak, propišu antibiotici, da se bolest ne bi iskomplikovala bakterijskom infekcijom – kaže dr Vukomanović. 

Neki pedijatri, kaže on, čim vide kod predškolskog deteta crveno grlo, odmah daju antibiotik, iako su šanse da je u pitanju bakterijska infekcija jedva pet odsto. 

– Ukoliko nisu sigurni ili ne postoji jasna klinička slika, pedijatri, pre davanja antibiotika treba da urade bris na streptokoku, analizu urina i urinokulture, kompletnu krvnu sliku i C-reaktivni protein (CRP), koji izmeđuo stalog služi da razlikovanje bakterijske od virusne infekcije. 

NAJČEŠĆE ZABLUDE 

* Otalgija 
Kada je zapušen nos, zapušena Eustahijeva tuba, nategnuta bubna opna, nije uvek u pitanju otitis. U čak 80 odsto ovakvih slučajeva nije potreban antibiotik. 

* Kašalj u napadima 
To može da bude laringitis, traheitis, bronhiolitis, a za ta stanja antibiotik nije terapija. 

* Sinuzitis 
Antibiotici se propisuju samo ako postoji gnojni sekret.