Doručak je najzdravija navika

S druge strane, ogromna je ponuda hrane koja je iz nekog razloga mnogo primamljivija, a ne da nije korisna, nego je štetna. Ona je prebogata praznim kalorijama (u prevodu – hrana koja će najviše da podrži stvaranje masnih naslaga, da izazove velike barijacije vrednosti šećera u krvi, da ometa varenje i još dosta toga; istovremeno sadrži vrlo malo korisnih materija kao što su gradivne, vitamini, minerali, vlakna). 

Savet stručnjaka je da ne treba odustati od ovog ”projekta”. To je stvar koja je vrlo značajna na duže staze. Insistirajte da se ne izlazi iz kuće bez doručka. To je navika koja može da se stekne za jedan relativno kratki vremenski period. 

Pokušajte da utičete na izbor hrane za užinu. To nije baš jednostavno, a uspeh je postignut ako se ispoštuje dogovor da se ozloglašene grickalice, preslatki sokovi, čokoladice i slični ”specijaliteti” uzmu samo ponekad. 

Nažalost, većina teško odoleva baš takvoj hrani, a onda, ko bi odolio većini? Nije sramota poneti od kuće sendvič, voćku, jogurt. Voda mnogo više prija organizmu od soka. 

Za ručak ponudite uobičajenu hranu: salata, supa, jelo. Ako se ide popodne u školu, vrlo je poželjno (čitaj obavezno) da se ruča pre škole. Tako se smanjuje verovatnoća da đak otrči do obližnje prodavnice ili kioska s brzom hranom i uzme ono što mu zaista nije potrebno. 

Večeru ne treba preskakati. Treba preskakati neku hranu za večeru. Što se vrtića tiče, tamo su obroci obezbeđeni. Ono o čemu bi roditelji mogli da se informišu je vrsta namirnica koju deca dobijaju. I da nađu način da utiču na jelovnik, ukoliko smatraju da je potrebno. 

Treba se boriti se protiv pašteta, viršli i drugih suhomesnatih proizvoda, margarina, proizvoda od belog brašna ili sa puno šećera itd. 

Deci ne treba pakovati grickalice za užinu. Organizujte se i obezbedite im voće. Imajte na umu da, osim na fizičko zdravlje, kvalitetna ishrana utiče na intelektualne sposobnosti.