Kada se saberu sve želje i nadanja roditelja, svrha vaspitanja mogla bi se svesti na to da se odgaji srećno i samostalno dete, sposobno da se nosi sa životnim problemima. Porodica je ”baza” svega, mesto na kojem dete stiče osnovno znanje o ljudima, međuljudskim odnosima, životu i životnim problemima. Iskustva, navike i modele koje dete stekne u porodici primenjivaće tokom celog života u svim ostalim odnosima, što vaspitanje čini jednim od najtežih i najodgovornijih zadataka.
Kako da odgajite srećno dete? Jedinstven recept ne postoji, jer je svaka porodica i svako dete drugačije. Ipak, neka pravila mogu da vam pomognu, a sastavili su ih dečji psiholozi na osnovu dugogodišnjeg istraživanja.
Nijedan ekstrem nije dobar. To znači da ne smete razmaziti dete, niti ga previše strogo vaspitavati. Previše popustljiv odnos sprečava dete da razvije samostalnost, dovodi do frustracija i nesposobnosti. Razmažena deca postaju samovoljna, nesamostalna, sebična, preosetljiva, a često i asocijalna, jer im je teško da se uklope u vršnjačku grupu. S druge strane, previše strogo vaspitanje donosi poslušno dete, ali i ličnost koja je agresivna, nezadovoljna, nepoverljiva i nesigurna. Deca koja se plaše svojih roditelja pribegavaju lukavstvu, lažima, obmanama, kako bi izbegli kaznu. Previše strog pristup obeshrabruje dete i blokira njegovo samopouzdanje. Dakle, potrebno je naći balans, razvijati mentalne sposobnosti deteta i njegovu kreativnost.
Ohrabrujte dete da priča sa vama, pitajte ga šta mu se tokom dana događalo, šta misli, šta želi… I slušajte! To je najvažniji deo vaspitanja, jer ukoliko “otkačite” dete zato što imate važnija posla, vremenom će prestati sa vama da deli ono što misli i oseća. Veoma je važno da ga naučite da izrazi i prepozna emocije.
Sasvim je OK da bude ljuto, neraspoloženo, ponekad i besno, ali je važno da znate šta izaziva takve emocije i kako dete na njih reaguje. Dozvolite detetu da istražuje, podstičite njegovu radoznalost i uvek odgovarajte na sva pitanja. I nije uopšte bitno da li sa detetom provodite deset ili samo dva sata. Važno je da kada ste sa njim ono ima vašu pažnju i ljubav i da nikada ne oseća da je suvišno. Velika roditeljska greška je i nesamokritičnost u vaspitnim metodama. Previše rigidni stavovi u stilu “ja znam najbolje šta je dobro za moje dete”, nisu
dobri. Razmislite da li baš uvek adekvatno reagujete i nikada nemojte da odgovarate na dečju neposlušnost grdnjom i dranjem, a posebno ne rečenicom “šta ja sve radim za tebe, a ti se tako ponašaš”. Da biste što pre osamostalili dete najvažnije je da ga osposobite da samo ispunjava svoje obaveze, ali da zna da je vaša pomoć uvek na raspolaganju. Jedno ohrabrenje i pohvala ima deset puta jače dejstvo na dečju psihu od stotinu kazni.
Komentari (0)