Šta treba znati o kremama za sunčanje

Prva je i najveća greška uopšte ne koristiti kremu za sunčanje. Znamo da previše vremena na suncu može povećati rizik od raka kože i njeno prerano starenje. No čak i oni s najboljim namerama mogu pogrešiti kada je u pitanju zaštita od sunca, a te će greške skupo platiti naša koža

Huffington Post konsultovao je dr Davida J. Leffella, profesora dermatologije i hirurgije na Jejlu i dr Lisu Garner, dermatologa iz Teksasa. Evo osam najčešćih grešaka. 

1. Upozorenje: SPF, koja znači faktor zaštite od sunca, odnosi se samo na opekotine koje uzrokuju UVB zrake, što znači da ćete na pakovanju morati tražiti reči “široki spektar” kako biste bili sigurni da krema štiti i od štetnih UVA zraka.

Kad je u pitanju zaštita od sunca, datum isteka je doista važan. “Aktivni sastojci krema za sunčanje nestaju tokom vremena, što znači da zaštita neće biti efikasna”, kaže Garner. Otvorena bočica verovatno znači da je sadržaj kontaminiran klicama tokom vremena te da konzervansi više nisu delotvorni. “Izloženost visokim temperaturama može ugroziti efikasnost zaštite”, kaže Leffell.

Kombinacija tena i zaštite “dva u jednome” čini se praktičnom, no to ne znači da funkcioniše. Deo problema je količina: na lice nećete nikad naneti istu količinu tena kao i zaštitne kreme. “Teška šminka ne znači da ste dobili adekvatnu SPF zaštitu”, kaže Garner HuffPost. 

Šminka se skida tokom dana, a velika je verovatnoća da je ne nanosite redovno na lice kao zaštitnu kremu. “Nije pametno oslanjati se na zaštitu od sunca u proizvodu koji ima neku drugu osnovnu namenu”, kaže Leffell. 

Kad je u pitanju zaštita od sunca, manje nije više. No u stvarnom svetu mnogi od nas ne koriste dovoljne količine pa nije iskorišten puni zaštitni potencijal. Klasično je pravilo ono da je potrebna količina kreme koja stane u čašicu za žestinu kako bi se pokrilo celo telo. 

“Ako ste na suncu, krema za sunčanje efikasna je najviše dva sata”, kaže Garner. Koža doslovce koristi aktivni sastojak u losionu tokom vremena. Znojenje i kupanje uzrokuje da efikasnost kreme popušta još brže pa razmislite da u takvim uslovima nanovo nanosite kremu svaki sat. Takođe, ne jurite u more čim ste naneli kremu: koži treba nekoliko minuta da je upije. 

 

Ne postoji “vodootporna” krema za sunčanje. Nedavnim je promenama koje je doneo američki regulator naloženo da se na pakovanjima ne smeju koristiti oznake “waterproof”, “sweat-proof” ili “sunblock”. Umesto toga, na temelju ispitivanja, proizvođač sme tvrditi da je krema “otporna na vodu” 40 ili 80 minuta. Nakon toga? Ponovo, ponovo, ponovo.

Oblačno vreme ne znači da je opasnost prošla. Samo zato što ne možete videti (ili osetiti toplinu sunca) ne znači da se ne radi štetu. “UV prodire kroz maglu i oblake pa lako možete dobiti opekotine”, kaže Leffell. “UV zračenje je nevidljivo: ne možete ga osetiti, okusiti, čuti, videti.” UVA zrake koje dublje prodiru u kožu i krivac su za starenje kože, mogu prodreti do kože čak i kroz guste oblake i, naravno, staklo. 

Mnogi dermatolozi savetuju da je minimum SPF-a koje trebate koristiti 30. No to ne znači da SPF 60 nudi dvostruku zaštitu ili da traje dvostruko duže. “SPF 30, kada se primenjuje u odgovarajućim količinama, blokiraće se oko 96 posto opekotina koje uzrokuju UVB-zrake od sunca”, kaže Garner. Iznad toga primetićete vrlo malu razliku (oko 98 posto zaštite sa SPF-om 50 i 99 posto sa SPF-om 75). Ne postoji način da se kremom za sunčanje blokira sto posto sunčevih zraka.

Ako se tako osećate sigurnije, nabavite kremu s višim SPF-om. Ali nemojte zaboraviti da ćete i takve kreme morati nanositi ponovno.

Krema za sunčanje ne bi smela biti jedina odbrana od sunčevih zraka. “Krema za sunčanje ne štiti od sunca u potpunosti”, tvrdi Garner i savetuje da nosite šešir, sunčane naočare i zaštitnu odeću te izbegavate sunce za vreme najintenzivnijih sati.

“I izbegavanje opekotina ne znači da ste pravilno zaštitili svoju kožu. Kada potamnite, oštetili ste kožu.”