Zašto bebe u Finskoj spavaju u kartonskim kutijama?

Dok u ostalim zemljama bebe spavaju u krevecima, u Finskoj je zastupljena drugačija praksa. Već 75 godina trudnice u ovoj državi dobijaju specifičnu pomoć od države, kartonsku kutiju za njihove bebe u kojoj se nalazi odeća, mali dušek, posteljina i igračke za mališane. Ovo je doprinelo da Finska ima najmanju stopu smrtnosti novorođenčadi u svetu.

Tradicija uručivanja ovog porodiljskog paketa datira od 1938. godine, i dizajnirana je da pruži pomoć svoj deci u Finskoj bez obzira na socijalni status njihovih porodica, kako bi im se obezbedio ravnopravan start u životu.

Kartonska kutija postala je prvi krevet za bebe, pa najmlađi u Finskoj svoje prve sate sna po izlasku iz porodilišta imaju među kartonskim zidovima. 

U ovoj zemlji majke imaju izbor da biraju između kutija i novčane pomoći od 140 evra, čak 95 posto njih se redovno odlučuje za prvu opciju.

Na početku ova sistematska pomoć je bila namenjena porodicama sa niskim primanjima, ali se ta praksa promenila 1949. godine i raširila na sve porodice. Danas je ona deo porodičnog zakona. 

– Ova pomoć ne samo da je ponuđena svim budućim majkama već novi zakon garantuje da je sve moraju da je dobiju, takođe on nalaže da one moraju da imaju lekarski pregled pre četvrtog meseca trudnoće- ističe Hajdi Liesivesi, iz ”Kele”, Finskog instituta socijalnog osiguranja.

Ovakve zakonske odredbe omogućuju da dobijanjem kutije mame obezbede sve što je bebi potrebno, a da istovremeno tokom trudnoće budu pod prismotrom lekara i medicinskih sestara.

Tridesetih godina prošlog veka u Finskoj je stopa smrtnosti novorođenčadi bila visoka- 65 umrlih beba na 1 jednu hiljadu, ali se ta stopa vremenom smanjila. 

Mika Gisler, profesor na Nacionalnom institutu za zdravstvo i socijalnu zaštitu u Helsinkiju dala je nekoliko razloga za to, porodiljski paket čije je uručivanje počelo krajem četvrte decenije dvadesetog stoleća, i njegov nastavak, šezdesetih godina kada je usledilo pružanje pomoći do strane Nacionalnog sistema zdravstvenog osiguranja i centralne bolničke mreže.

U kartonskoj kutiji za bebe za najmlađe je obezbeđeno sledeće: dušek, posteljina, jorgan, ćebe, kapa, rukavice, zimsko odelo, čizme, odelo sa kapuljačom, pleteni kombinezon, čarape, šešir, benkice, makazice za nokte, ćetka za kosu, četkica za zube, termometar, kreme, pelene, slikovnice, igračka za izbijanje prvih zubića i bra jastučići. 

Sadržaj kutije se vremenom menjao. Tokom Drugog svetskog rata pamuk je bio potreban Ministrstvu odbrane pa su pamučni materijali zamenjeni lanenim tkaninama. Pedesetih i šezdesetih godina u kutiji se pojavila i odeća za bebe, a 1969. prvi put pelene za jednokratnu upotrebu.

Reija Klemeti, četrdesetdevetogodišnja majka šetoro dece iz Helsinkija, priseća se koliko je bila uzbuđena zbog porodiljskog paketa. 

– Bilo je lepo i uzbudljivo dobiti taj paket, moja mama, prijatelji i rodbina su bili nestrpljivi da vide koje se stvari nalaze unutra i koje su boje odabrane za tu godinu- priča ona.

Njena sedamdesetosmogodišnja svekrva takođe je za svoje četvoro dece koristila kartonske kutije. U tim trenucima ona nija znala šta je sve potrebno bebi, pa joj je bila od velike pomoći. 

Nesvakidašnji krevetić za bebe već decenijama predstavlja svojevrsni ritual u Finskoj i ujedinjuje veliki broj majki. 

1938. – donose se Aktovi o materinstvu kojim majke stiču pravo na porodiljski paket, novčanu pomoć ili kombinaciju obe vrste pomoći 

1940.- uprkos ratnim nestašicama, bombaškim napadima i evakuaciji,  praksa uručicvanja paketa se nastavlja i postaje obavezna 

1942- 1946. – papirne tkanine zamenjuju leneni materijali i čaršavi 

1949.- pomoć se pruža svim majkama ukoliko su imale prenatalne zdravstvene preglede 

1957.- tkanine i šiveće materijale upotpunosti menaju gotova odela 

1969.- u kutiji majke za svoje bebe dobijaju pelena za jednokratnu upotrebu. One se ubrzo iz ekoloških razloga odstranjuju 

1970.- u paketu dolaze sve kvalitetniji materijali, odeću od rastegljivih tkanina menjaju odela sačinjena od nerastegljivih materijala