Trudnice, kontrolišite šećer!

Šećerna bolest u trudnoći može loše da se odrazi na zdravstveno stanje majke i bebe, pa je veoma važno da se kontroliše i leči. Dr Slađana Drobnjak, specijalista interne medicine i endokrinolog u Domu zdravlja „Dr Ristić” u Beogradu, objašnjava da dijabetes u trudnoći, zavisno od toga kada je nastao, može da se ispoljava kao pregestacijski i gestacijski. Pregestacijski dijabetes nastaje pre začeća, a gestacijski se javlja tokom trudnoće.

Bilo da je nastao pre, bilo tokom trudnoće, dijabetes mora da se prati i leči, kaže dr Slađana Drobnjak, endokrinolog

Prema njenim rečima, trudnice s pregestacijskim dijabetesom imaju visok rizik od srčanih i urođenih anomalija ploda, kao i povećan rizik od pobačaja ako im nivo šećera nije regulisan pre začeća i tokom prvog meseca trudnoće.

Zato nivo šećera mora da se prati i reguliše i pre trudnoće.

– Ujutro, na prazan želudac nivo treba da bude do 5 mmol/l, a dva sata posle ručka do 7 mmol/l. Pre začeća takođe je neophodno isključiti tablete za lečenje šećerne bolesti tipa 2 i započeti insulinsku terapiju. Vrednosti tromesečnog proseka glukoze u krvi (HbA1c) pre začeća moraju da budu između 6,1 i 7 odsto – kaže doktorka i dodaje da, ukoliko je, recimo, HbA1c veći od 10 odsto, rizik od anomalija ploda povećava se četiri puta.

 Kada je reč o dijabetesu koji se prvi put javlja za vreme trudnoće, tzv. gestacijskom dijabetesu, dr Drobnjak ističe da je on uglavnom prolazan. Dobija ga između tri i pet odsto trudnica, a najčešće se javlja između 24. i 28. nedelje trudnoće.

– Dijagnostikuje se kad se prvi put u trudnoći pojavi jutarnja glikemija veća od 7 mmol/l ili glikemija bilo kada u toku dana veća od 11,1 mmol/l. Češće se dijagnoza postavlja na osnovu testa opterećenja glukozom – kaže naša sagovornica.

Od gestacijskog dijabetesa češće obolevaju:

* trudnice starije od 25 godina

* gojazne trudnice s indeksom telesne mase većim od 30.

Rizik od obolevanja veći je kod trudnica koje u porodici imaju dijabetičara, zatim ako su imale dijabetes u prethodnim trudnoćama, povišen krvni pritisak pre trudnoće i ako nose bebu težu od četiri kilograma.

Ova vrsta dijabetesa nastaje zbog hormonskih i metaboličkih promena u organizmu za vreme trudnoće. Naime, kako tokom trudnoće raste posteljica, hormoni progesteron, estrogen, kortizol, prolaktin i humani placentarni laktogen luče se u sve većim količinama i tako sprečavaju delovanje insulina i razvijaju insulinsku rezistenciju. 

– Da bi se savladala insulinska rezistencija i glukoza prenela iz krvi u ćelije, neophodno je čak četiri puta više insulina. Ako se to ne desi, raste nivo glukoze u krvi, a ona iz majčine cirkulacije prelazi kroz posteljicu u plod i obrnuto – ističe doktorka. 

Međutim, objašnjava ona, pošto insulin ne može da pređe membranu placente, povišena glukoza u plodu izaziva hiperglikemiju, koja utiče na pojačano lučenje insulina ploda. Zato fetalne ćelije pojačano rastu, dete ima veću telesnu težinu, a to dovodi do komplikacija u trudnoći, pri porođaju i padu glukoze u krvi novorođenčeta.

Jedini način da se sve to predupredi jeste da se gestacijski dijabetes počne lečiti čim se otkrije.

Olakšavajuća je okolnost što većina trudnica s gestacijskim dijabetesom nivo šećera može da normalizuje samo sprovođenjem dijetetskog režima ishrane i održavanjem optimalne telesne težine. Insulin, i to u četiri doze do porođaja, mora da prima manje od jedne trećine trudnica.

Metabolizam ugljenih hidrata i vrednosti glikemije kod većine žena s gestacijskim dijabetesom normalizuju se posle porođaja. Njima dr Drobnjak savetuje da i posle porođaja povremeno kontrolišu glikemiju, a da od šest do 12 nedelja posle porođaja urade test opterećenja glukozom jer se pokazalo da je 30 odsto žena koje su dobile dijabetes u trudnoći sklono ovoj bolesti i kasnije. To se može sprečiti ili odložiti održavanjem optimalne težine, a to znači vođenjem zdravog života i redovnim vežbanjem.

– pre obroka manja od 5,3 mmol/L

– sat posle obroka manja od 7,8 mmol/L