Natprosečna visina deteta, posebno u porodicama u kojima su roditelji prosečne, ili visine ispod proseka, upućuje na problem sa hormonom rasta, iako su savremene generacije sve više i više.
Kada treba posumnjati na problem i kako reagovati, objašnjava endokrinolog, prof. dr Dragan Zdravković, načelnik Službe za ispitivanje i lečenje žlezda sa unutrašnjim lučenjem u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije.
– Ljudska vrsta naprosto je postala viša, što pokazuju i sistematska merenja u poslednjih sto godina, a to se naziva sekularni ili vekovni trend. Ustanovljeno je da se prosečna telesna visina još uvek povećava, i da je više izražena kod muškaraca nego kod žena. Uslovi života koji podrazumevaju bolju ishranu, bolje higijenske prilike, manju učestalost dečjih i zaraznih bolesti ključni su faktori za porast prosečne telesne visine dece svih uzrasta do odrasle osobe. Istovremeno, i aditivi, odnosno hormonski aktivne materije u hrani, takođe mogu da utiču na rast i razvoj, a posebno na raniju pojavu pubertetskih znakova, koji podrazumevaju rast grudi i pojavu menstruacije kod devojčica, a kod dečaka pojavu kosmatosti i promenjene boje glasa.
A kakva je uloga hormona rasta?
– Hormon rasta je jedan od glavnih činilaca koji utiču na rast u detinjstvu i pubertetu. Međutim, koliko će ko porasti, zavisi i od hormona štitaste žlezde, kao i polnih hormona. Bitno je da roditelji na vreme obrate pažnju da li njihovo dete raste sporije ili brže. Ovo je važno, naročito za devojčice, da bi se na vreme eventualno krenulo sa odgovarajućom terapijom, ukoliko je potrebno pospešiti ili usporiti pubertetski razvoj. Obavezno treba obratiti pažnju na prve pubertetske znake. Kod devojčica je važan trenutak kada počinju da rastu grudi i javlja se stidna kosmatost, a kod dečaka i rast polnih organa. Da bi bili sigurni da je reč o mogućim fiziološkim varijacijama ili o ozbiljnom problemu, roditelji dete treba da odvedu kod pedijatra. U svakom slučaju, čak 80% visine dostigne se u pubertetu, a preostalih 20% posle toga. Devojčice rastu u prvoj polovini puberteta, kada počinju da rastu dojke, pa sve do prve menstruacije. Dečaci, sa druge strane, intenzivno rastu u drugom delu puberteta, kada se javlja kosmatost i promenjena boje glasa. Nakon toga rast i jednih i drugih se usporava, tako da oni mogu da porastu još najviše nekoliko santimetara. Međutim, ako roditelj sumnja da nešto sa rastom njegovog deteta nije u redu, lekaru treba da se javi pre puberteta, da bi se blagovremeno otkrio problem niskog ili visokog rasta.
.jpg)
Koji su uzroci niskog rasta?
– Uzroci mogu biti porodične, odnosno familijarne prirode, gde je više članova porodice niskog rasta. Usporen rast se povezuje i sa kasnijim ulaskom u pubertet. Takva deca svoju definitivnu visinu postižu tek u kasnijem uzrastu. Na nisku visinu može da utiče i nedostatak hormona štitaste žlezde, poremećaj u rastu kostiju, a kod devojčica i Tarnerov sindrom, gde nedostaje jedan iks hromozom. Tarnerov sindrom se definiše gubitkom ili strukturnom abnormalnošću jednog iks hromozoma u najmanje jednoj ćelijskoj liniji. Nizak rast je najpoznatiji klinički znak ovog poremećaja, gde je prosečna visina odraslih žena 143 santimetra, odnosno 20 santimetara ispod proseka.
Kakva je terapija za decu kojoj preti opasnost da ostanu niskog rasta?
– Danas postoji efikasna terapija injekcijama hormona rasta, koji se primenjuju kod dece sa nedostatkom tog hormona i u nešto većim dozama kod devojčica sa Tarnerovim sindromom. Ovakva terapija se daje i deci koja su rođena sa malom telesnom težinom i dužinom. Zahvaljujući razumevanju i naporima Republičkog fonda zdravstvene zaštite, svoj deci sa navedenim uzrocima niskog rasta obezbeđeno je redovno snabdevanje i primena hormona rasta – delotvornog i dragocenog leka! Međutim, da bi lečenje bilo uspešno, važno je da se poremećaj otkrije na vreme, jer će, u protivnom, efekat lečenja biti znatno manji. Pogotovo kod dece koja su ušla u pubertet. Zaostajanje u rastu najbolje se otkriva na redovnim sistematskim pregledima.
Šta je poruka roditeljima?
– Roditelji bi trebalo da znaju da ako njihovo dete za godinu dana raste manje od 4,5 centimetra, to se smatra sporijim rastom. Opominjući faktor je i relativno nisko dete u odnosu na visoke roditelje. Bilo koji uzrok niskog rasta da je u pitanju, važno je započeti lečenje onda kada je poremećaj nastao. Obavezno pre puberteta! S druge strane, retki su slučajevi da je neko dete izraslo u veoma visoku osobu zato što je imalo enormno lučenje hormona rasta. Ukoliko se to desi, govori se o gigantskom rastu, odnosno akromegaliji, koju prouzrokuje tumor hipofize. Takve osobe imaju brojne druge tegobe, među kojima su najizraženiji teški poremećaji vida, glavobolja, bolovi u kostima…
HORMON IZ HIPOFIZE
Hormon rasta je polipeptidni hormon koji stimuliše rast, ćelijsku reprodukciju u regeneraciju. Sintetiše se, čuva i izlučuje iz somatotropnih ćelija prednjeg režnja hipofize. Sekrecija, odnosno lučenje hormona u toku dana odvija se etapno, sa najvećom dužinom od tri do pet sati.
Najveći i najnepredvidljiviji trenutak sekrecije dešava se tokom spavanja, i to jedan sat od trenutka pre nego što zaspe.
Hormon rasta, osim svoje osnovne funkcije, na organizam čoveka utiče i na druge načine.
Povećava mineralizaciju kostiju, odnosno ojačava ih zadržavanjem kalcijuma, povećava mišićnu masu, podstiče razgradnju masti, povećava sintezu proteina. Podstiče i rast svih unutrašnjih organa, osim mozga, smanjuje prenos glukoze u jetru, dovodi do insulinske rezistencije i pojačanog rada pankreasnih ostrvaca koja luče insulin, i u zavidnoj meri stimuliše rad imunog sistema.
OTKRIVANJE POREMEĆAJA RASTA
Osnovni metod za otkrivanje poremećaja rasta je redovno merenje deteta, upisivanje vrednosti u zdarvstveni karton kao i upoređivanje podataka sa referentnim vrednostima visine dece istog uzrasta i pola.
Praćenje i procena telesnog rasta i razvoja kod dece do dve godine obuhvata i merenje obima glave i grudnog koša, procenu rasporeda i razvijenosti potkožnog masnog tkiva, polnog sazrevanja…
Vrlo je važno da dete prilikom merenja zauzme pravilan položaj, a da ga meri za to obučena osoba.
Dete treba da stoji boso, sastavljenih peta, a stopala radi udobnijeg stajanja treba da su razdvojena pod uglom od 45 stepeni. Potiljak, ramena, zadnjica i pete treba da dodiruju vertikalnu površinu visinometra.
Glava treba da stoji u položaju tako da zamišljena linija koja spaja ivicu donjeg očnog kapka i otvora spoljašnjeg ušnog kanala bude vodoravna.
Najbolje je da se visina uvek meri ujutru, radi izbegavanja razlika u toku dana uslovljenih stajanjem. Detetu se kaže da ispruži kolena i istegne vrat što više može, a ako ne ume to da uradi treba da mu se pomogne.
Da bi se dobila realna visina i procenilo da li eventualno postoji poremećaj rada hormona rasta kod dece i tinejdžera, neophodno je merenja raditi češće, odnosno bar jedanput godišnje.
Komentari (0)