Sve greške večere

Doručak i ručak su obroci koji najčešće jedemo “u hodu”, a večera se pretvara u grupnu aktivnost za porodicu ili parove, no ujedno je i obrok u kojem ljudi najčešće greše, tvrdi nutricionista Lawrence J. Cheskin. Prema njemu, vrlo je važno uočiti i eliminisati standardne greške koje ljudi prave kod pripreme večere, donosi Huffington Post.

Bez obzira ako tokom dana jedete manje obroke, večera nikako ne sme biti količinski i kalorijski najveći obrok. Nutricionisti savetuju da se večera treba sastojati od 460 do maksimalno 625 kalorija, što je oko 20 do 25 posto ukupne kalorijske vrednosti za celi dan. Sve više od toga ima negativan efekt na metabolizam, zbog čega nastaje gojaznost i veći rizik od dijabetesa.

Poslužite li hranu u tanjirima, umesto da stavljate posude na sto, poješćete manje.

– Pune posude na stolu podstiču prejedanje, dobija se subjektivan osećaj da smo pojeli manje nego jesmo jer je posuda puna hrane još uvek ispred nas – kaže nutricionistkinja Melissa Lanz.

Ne radi se samo o večeranju ispred televizije već i o svim onim grickalicama koje stoje na stočiću o čijoj kalorijskoj vrednosti ni ne razmišljamo. Stvaranje navike grickanja siguran je put u prejedanje.

So privlači zadržavanje vode, povisuje rizik od hipertenzije i srčanih oboljenja. Ako nam je so dostupna, često ćemo iz navike soliti i bez prethodnog probanja jela, što je ogromna greška, kaže Lanz. Savetuje stavljanja drugih, zdravijih začina, poput origana, majčine dušice ili bibera.

Večere u restoranima, bilo da je reč o brzoj hrani ili tradicionalnoj kuhinji sadrže i dvostruko više kalorija nego oni pripremljeni kod kuće.

– Jedete li napolje, neka to bude ograničeno jednom nedeljno – savetuje Cheskin.

Rutinsko završavanje obroka slatkim desertom nepotreban je unos kalorija, naročito jer šećer u večernjim satima ometa dobar san. Puno je bolja te za dobru liniju zdravija opcija slatko jesti u prepodnevnim satima, kažu nutricionisti.