Zašto često jedete?

Često jedete i više nego što vam je potrebno, a ne znate zašto je to tako. Ovo su neki od ključnih, ali i iznenađujućih razloga.

Ako smo na poslu nedavno doživeli neki veliki uspeh, obavili neki važan zadatak ili bili pohvaljeni, posegnućemo za brzom hranom, pokazuje nova studija objavljena u časopisu “Džurnal of konzjumer riserč”.

S druge strane, ako osećamo uzbuđenje zbog predstojeće prezentacije, ili novog zadatka koji stoji pred nama, lakše ćemo se odupreti slatkišima i uzeti voće.

– Kada je osoba srećna ili ponosna na nešto što je postigla, neće se mnogo odupirati iskušenjima. Suprotno tome, oni koji su u iščekivanju nekog događaja, više su fokusirani na budućnost i ciljeve koji ih čekaju, i istrajniji su- kaže autor studije Karen Pejdž Vinterič.

Da li vam se učinilo da nekako suviše brzo ispijete čašu piva. Možda to nema nikakve veze sa vrstom piva. Idući put kada vam se isto učini, obratite pažnju na čašu iz koje pijete. U studiji nedavno objavljenoj u jednom naučnom magazinu, ljudi imaju običaj da piće ispiju 60 odsto brže ako je servirano u zaobljenim nego u ravnim čašama. Kad je čaša zaobljena, ne možemo najbolje da odredimo koliko u njoj ima pića. Ako ne verujete, probajte i uporedite sa flašom piva koja je ravna, kakav je odnos između količine piva i oblika čaše.

Sladoled jedete iz bele porculanske činije

Kada jedete sladoled, sipate ga u porcelanske činijice, jer mislite da će u malim činijama izgledati da imate puno sladoleda. Kalorije možete još više smanjiti ako napravite kontrast između boje hrane i posuđa. Istraživanje je pokazalo da ljudi sipaju veće količine špageta i sosa u posuđe crvene boje. Stručnjaci kažu da hrana čija se boja slaže sa bojom tanjira stvara iluziju manje porcije.

Hrana nas više izaziva ako nam je u vidokrugu. Pokazalo se da ljudi više grickaju bombone koje stoje u providnim činijicama, nego ako su u neprovidnoj posudi, u kojoj se manje vide. Takođe, pre ćemo posegnuti za nečim na šta nam pogled padne, nego što ćemo otići u špajz i uzeti jabuku, na primer.

Da bi otkrili koliko podaci o nutricionističkim vrednostima utiču na kupovinu, istraživači su napravili anketu među šefovima restorana brze hrane 2007. i 2009. godine, i devet meseci nakon što je počela primena obeležavanja kalorijske vrednosti namirnica. Pokazalo se da etikete sa obaveštenjima o kalorijskoj vrednosti ne utiču na naš izbor hrane. Samo je jedna šestina onih koji obeduju u restoranima kaže da su primetili ili pročitali istaknute informacije. Kao posledica toga, uzimali su u proseku manje 106 kalorija nego ranije. Istraživači su ipak zaključili da je korisno stavljati nalepnice sa informacijama o kalorijama. Zato, ponesite naočare za čitanje i pročitajte nalepnicu, i zapitajte se da li je ta tortilja vredna dodatnih kalorija (čak 290).

Ako pijete napitke sa nula šećera, tačno je da ćete uštedeti stotine kalorija. Međutim, nutricionisti postavljaju pitanje štetnosti veštačkih zaslađivača. Po jednoj teoriji, hemikalije koje se koriste za dobijanje slatkog ukusa bez kalorija koje prirodno prate slatki ukus, ometaju komplikovani uzajamni odnos između mozga, želuca, nerava i hormona. Organizam i mozak su lišeni kalorija i energije, i…. ništa se ne dešava. To može dovesti do toga da počnete da osećate još veću potrebu za slatkim. Veštački izazivači, takođe, mogu uticati na vaš osećaj sitosti. Istraživanja na glodarima pokazala su da su one životinje koje su uzimale saharin unosile više kalorija i više dobijale na težini, nego one koje su jele hranu zaslađenu šećerom. Nije dobro konstantno piti napitke sa nula šećera, poručuju stručnjaci.