Često zanemarujemo zdravlje očiju, ne kontrolišemo vid, predugo sedimo za računarom i TV-om, ne nosimo sunčane naočare s pravilnom zaštitom… Zabrinemo se tek kad shvatimo da knjigu čitamo s teškoćom ili da nam rad za kompjuterom predstavlja pravu muku. Kada treba kontrolisati vid, koje simptome ne smemo zanemariti, na šta paziti kod izbora naočara?
Pregled jednom godišnje
Kontrolu vida (refrakcijski pregled vida) trebala bi obaviti svaka osoba koja već ima utvrđenu dioptrijsku grešku oka, barem jednom godišnje. Takvim se pregledom utvrđuje je li došlo do promene u dioptriji oka te se na temelju dobivenih podataka, ako je to nužno, menja korekcijsko sredstvo (naočarna sočiva, kontaktna sočiva).
Osobe koje nemaju utvrđenu refrakcijsku grešku oka, a svakodnevno obavljaju poslove koji zahtevaju visoku oštrinu vida i preciznost u radu, trebale bi kontrolisati vid barem jednom godišnje. Nekorigovana dioptrijska greška oka, osim nejasnog i mutnog vida, može dovesti do teškoća kao što su glavobolja i brzo zamaranje kod preciznog rada ili čitanja te povećanje dioptrije. Stoga je kontrola vida važna kao prevencija. I kontrola vida kod najmlađih je vrlo važna. Kod deteta koje nema pravilno korigovanu dioptrijsku ili neku drugu grešku oka postoji mogućnost da se vid ne razvije pravilno (vid se razvija do otprilike jedanaeste godine).
Rad na računaru
Ako osoba svakodnevno provodi više sati radeći za računarom, rizik od nastanka dioptrijske greške oka se povećava. Vrlo je važno da se pregledom vida utvrdi stanje oka te da se tako izbegnu problemi izazvani radom na računaru i daju saveti o pravilnom gledanju tokom korištenja računara. Problemi koji se najčešće javljaju su glavobolja, suvoća oka, umor, dvostruki vid, “svrab” oka.
Šteta od naočara s unapred postavljenim dioptrijskim staklima
Kupovanje naočara s dioptrijskim sočivima, bez stručnog određivanja dioptrije, može pogoršati vid. Naime, takve naočare nemaju izbrušena sočiva na razmak zenica, koji je individualan od osobe do osobe. Korišćenjem takvih naočara dolazi do heteroforične greške oka, tzv. latentnog strabizma koji uzrokuje glavobolju, brzo zamaranje kod preciznog rada ili čitanja, preskakivanje redova pri čitanju, promašivanje reči, fotofobiju (smetanje svetlosti), povremeni dvostruki vid. Uz to, postoji mogućnost da odaberete sočivo s prejakom ili preslabom dioptrijom te da time nepovratno narušite vid.
Kada sočivo, a kada dioptrijske naočare
Kontaktna sočiva preporučuju se ljudima koji se bave aktivnostima kod kojih nošenje naočara nije poželjno ili otežava aktivnost. Najčešće su to sportske ili rekreativne aktivnosti. Kontaktna sočiva preporučuju se kad osoba ne vidi dobro s naočarima, zbog specifičnog zakrivljenja rožnice ili smanjenog vidnog polja. Ponekad se želi promeniti imidž, pa se za izlaske ili neke druge prigode radije koriste kontaktna sočiva, a ponekad i u boji, da bi promenile boju šarenice. Naočare se preporučuju svakome ko ima refrakcijsku grešku oka. Osobe koje nose kontaktna sočiva trebali bi imati barem jedan par naočala, jer se uvek može dogoditi nezgoda s sočivima, a ako nema rezervnih sočiva i ne mogu se brzo nabaviti, javlja se problem. Tokom dužeg rada za računarom prednost se daje naočarima, jer kod korišćenja kontaktnih sočiva, u određenim uslovima, može doći do suvog oka.
Na šta treba paziti pri izboru okvira za dioptrijske naočare
Kod izbora okvira najvažnije je da budu udobni kad ih stavite na lice. Okvir ne sme biti preuzak, ali ni preširok. Krila okvira ne smeju biti prekratka ili preduga iza ušiju. Ako je okvir s capicama, one moraju svom svojom površinom biti naslonjene na koren nosa, a ako nema capica (najčešće su to plastični okviri), moraju sesti na koren nosa tako da nema većeg prostora između mosta okvira i korena nosa. Veličina okulara okvira preporučuje se prema potrebama pojedinca.
Komentari (0)