Igračke pištolji, puške, mačevi i slične stvari nekada su bili najnormalnija stvar. U stvari još uvek to jesu, samo što se moderni, današnji roditelji sve češće pitaju koliko je dobra ideja da deca “pucaju” ili “ubijaju” jedna drugu, iako to samo igra.
Mnogo psihologa i roditelja smatra da igračke pištolji nemaju šta da traže u kući gde su deca jer šalju pogrešnu poruku. Psihijatar Karol Lieberman tvrdi: “Igračke oružje podstiču na nasilnu igru. Deca vide da se pištolji i puške koriste na televiziji, u filmovima… I oni žele da oponašaju svoje heroje, iako još ne razumeju šta smrt zapravo predstavlja”.
Naći će se mnogo majki koje ako imaju izbora, neće kupiti plastični pištolj ili pušku svom detetu. Koliko god se to bezazleno činilo, one ne žele da njihova deca imaju ikakvog posla s nečim što ima vezu sa nečim toliko agresivnim.
Sa druge strane, ima mnogo roditelja koji smatraju da je reč o bezazlenoj zabavi, sve dotle dok se deci da do znanja da su to igračke. Jedna moja prijateljica nema ništa protiv ovakvih igračaka i kaže: “Mi smo njemu od početka objasnili o čemu se radi i s time nemamo nikakvih problema. Kao što je naučio rukovati pravilno makazama, držati se podalje od šporeta i električnih utičnica, tako isto zna da je ta igračka zaista samo za igru.”
Za sve roditelje koje brinu igračke-oružje i nasilnost deteta, ovo je nekoliko saveta:
Ako se odlučite za to – sasvim je u redu, i to je samo vaša odluka, da ne kupite svom detetu igračku oružje. Deca mogu bez problema bez njih, a uz celi spektar igračaka koje se mogu danas kupiti – igračke oružje stvarno im neće faliti.
Ako ste to zabranili svom detetu, nemojte dozvoliti ni drugoj deci da donose “oružje” u vašu kući. Pretvorite to u igru – zamolite decu da ostave svoje oružje kod ulaznih vrata, kao što su to kauboji morali na Divljem Zapadu. Napomenite im da vi ne volite oružje jer ono može povrediti ljude.
Ako vaše dete baš želi taj pištolj i Vi ste odlučili da mu ga nabavite, porazgovarajte sa detetom o tome. Objasnite mu da postoji i pravo oružje i da ono može zaista povrediti ljude, te da on mora biti pažljiv i s igračkama.
Ograničite gledanje televizije, i nemojte dozvoliti da gleda nasilne filmove i programe koji nisu namenjeni njegovom uzrastu.
Koristite svaku priliku kako biste svet svom detetu interpretirali na nenasilan način. Ako vaše dete vidi ili spomene nasilje iskoristite priliku i upitajte ga: “Kako bi se ti osećao kada bi se to dogodilo tebi?” ili “Možeš li smisliti bolji način da se reši taj sukob/svađa?
Osigurajte svom detetu puno prilika za igru i bez “oružja”. Igra može i mora biti konstruktivna i kreativna. Kupite kockice za slaganje, knjige, bojanke, kolaž papir, puzle, igre memorije…
Nemojte očajavati ako vaše dete bezazlene igračke prenameni za ratne igrice i počne se pretvarati da je njegovo plastično vatrogasno vozilo zapravo tenk. To je sasvim normalno i ne znači da će dete biti agresivno u kasnijem uzrastu.
Igranje s pištoljima i puškama deca često koriste kako bi spasili nekoga. Ovakve igrice dete stavljaju u poziciju heroja, spasioca. Oni viču: “Ja ću te spasiti”. Bilo da se zamišljaju u ulozi vatrogasca, viteza, Betmena ili vojnika – deca obožavaju biti heroji.
Empatija se rađa na čudne načine. Ključna stvar kod učenja saosećanju jeste da se stvari vide iz druge perspektive. Recimo kad dete kaže: “Ja sam Darth Vader” (ili Dat Vejde, kako to kaže sinčić mojeg kolege), koji je prvo bio “zločest”, ali se onda na kraju iskupio i bio “dobar” – time ono isprobava različite uloge, što je savršeno za razvijanje empatije.
Ovakva igra pomaže deci da se suoče sa svojim strahovima. Vaše dete se boji čudovišta, veštica, zombija, klovnova ili mraka? Nositi plastični mač ili pištolj nekoj deci pomaže da se suoče s njihovim unutrašnjim strahovima i da se osećaju sigurnima.
Zaključak
Ono što je jedino važno je njihovo ponašanje u stvarnom životu. Zabavljaju li se oni? Jesu li pristojni i ljubazni prema drugoj deci? Da li prekidaju igru i zabrinu se ako se neko povredi? Stvarno ponašanje je ono što je važno, jednako kao i porodična uravnoteženost i razum, bez obzira na to kakve se igračke kupuju.
Svako u familiji mora se osećati sigurno i stabilno. A što se dece tiče najvažnije je da ih naučite ljubavi, opraštanju, samopouzdanju, samokontroli i poštovanju vlastitog i tuđih života.
Komentari (0)