Vaspitavanje dece i očuvanje porodičnih odnosa postaje sve teže. U želji da održe blizak odnos sa decom, roditelji ponekad odstupaju od sopstvenog autoriteta i prepuštaju potomstvu da postavlja granice i pravila igre. Deca kažu da se ne plaše roditelja i da se sa njima, uglavnom, dogovaraju oko svega.
Stvarnost je uzdrmala mnoge vrednosti i autoritete, pa je vaspitavanje dece i očuvanje zdravih odnosa u porodici sve teže.
Roditelji sve češće priznaju nemoć, a u želji da imaju blizak i topao odnos sa decom – ponekad odstupaju od sopstvenog autoriteta i prepuštaju potomstvu da postavlja granice i pravila igre.
Svojih prava deca su svesna od malih nogu, a porodična demokratija, kažu, potpuno im odgovara. Sa roditeljima se, uglavnom, dogovaraju oko svega i navode da ih se ne plaše.
Mišljenja među roditeljima su, međutim, podeljena. Dok jedni tvrde da je dobro primenjivati demokratiju, drugi smatraju da su prava, koja mladi imaju, suviše široka.
Primenjivati demokratiju, danas, nije lako. Kriza je poljuljala sve autoritete, pa i roditeljski. Trka za novcem ih je unizila u sopstvenim očima.
Pedagog Danka Grozdanić Bajić kaže da roditelj koji radi tri – četiri posla ne može da ima samopoštovanje.
“Ako ne može da zadovolji osnovne dečje potrebe, kako da ima samopoštovanje i kako da prenense to na dete? U te šupljine ulaze vršnjačke grupe, navijačke grupe, ulaze likovi sa interneta, ulaze likovi iz nasilnih igara koje deca igraju po više sati”, ističe Danka Grozdanić Bajić.
Ponekad se očekuje da izgubljeni roditeljski autoritet nadomeste nastavnici.
“Nama uglavnom roditelji kukaju prvo da nisu znali da dete uopšte ne ide u školu, što postaje ozbiljan problem. Drugo, da ne mogu da utiču na decu. Onda se postavlja pitanje kako ćemo mi to da uradimo kad nemamo podršku roditelja”, kaže direktorka Medicinske škole u Beogradu Nada Trifković.
Zbog griže savesti, što ne provode dovoljno vremena sa decom, roditelji ponekad namerno odustaju od postavljanja granice i time dodatno ruše svoj autoritet. Biti prijatelj sa detetom česta je zabluda, upozoravaju psiholozi.
“To je jedno nerealno očekivanje, jer odnos prijatelja je odnos ravnopravnih osoba a dete i roditelj to svakako ne mogu da budu. Prema tome, prava mera autoriteta je ono što će detetu prijati a roditelja staviti na pravo mesto”, navodi psiholog Nevena Lovrinčević, autorka knjige “Ko je gazda u vašoj kući”.
Granice treba postavljati na primeren način, shodno detetovom uzrastu i okolnostima. Ukoliko se to ne uradi palicu će preuzeti dete, zbog čega će imati probleme u životu, poručuju stručnjaci.
Ukoliko želite da vratite izgubljeni autoritet – i to je moguće. Biće teško, ali vredno truda.
Komentari (0)