Šarlah, u narodu poznatiji kao crveni vetar ili skarlatina, još nije sasvim iskorenjen iz naših krajeva. Od ove akutne, zarazne bolesti obolevaju deca predškolskog i školskog uzrasta. Najčešće su to deca od četiri do 10 godina, a veoma retko mlađa od dve godine.
Kada se jednom preboli šarlah, razvija se doživotni imunitet jer se stvaraju antitela protiv streptokoknih pirogenih egzotoksina, koji izazivaju šarlahne promene. Duži boravak u zatvorenim prostorijama pogoduje širenju zaraze te zbog toga više obolelih danas ima u gradskim sredinama.
Srećom, šarlah ne ostavlja trajne posledice po zdravlje i leči se uglavnom lako, pravilnom primenom odgovarajućih antibiotika.
– Šarlah izaziva bakterija betahemolitički streptokok grupe A koja produkuje otrove (egzotoksine), koji uzrokuju osip i crvenilo lica – objašnjava primarijus dr Vladan Šubarević, specijalista ORL, načelnik Službe za ORL Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”. – Bolest se prenosi direktno kapljičnim putem, a ređe indirektno, zagađenim rubljem, posuđem ili priborom za jelo. Većinom se javlja u hladnijim mesecima, od jeseni do proleća.
Period inkubacije traje tri do sedam dana, a dete može da ima simptome kao što su glavobolja i opšta slabost. Nakon toga bolest počinje uz simptome: visoka temperatura, drhtavica, glavobolja, povraćanje, koža je suva, crveno lice, izraženo je bledilo oko usana i brade (crveni vetar u narodu). Prisutan je bol u grlu, otežano gutanje i disanje, jezik je prekriven beličastim naslagama, sluznica ždrela je izrazito crvena, a uvećani su i bolno osetljivi limfni čvorići na vratu.
– Nakon toga pojavljuje se jako izražen osip, uglavnom pod pazuhom, na prsima, na pregibima i unutrašnjim stranama bedara i nadlaktica – ističe naš sagovornik.
– Posle pet do sedam dana počinje perutanje i ljušćenje kože koje može potrajati od nekoliko dana do dve do četiri nedelje. U tom periodu jezik više nije beo i obložen, već malinast i nekada se na osnovu toga može postaviti retroaktivna dijagnoza.
Dijagnoza šarlaha se uglavnom lako postavlja a temelji se na karakterističnoj kliničkoj slici, pregledu, analizi krvne slike i eventualnoj izolaciji bakterije iz brisa ždrela.
Pregled mokraće je obavezan zbog otkrivanja ranih ili poznih komplikacija u bubrezima.
– Početak šarlaha je nespecifičan i može da bude sličan velikom broju infektivnih bolesti: difterija, infektivna mononukleoza, angine izazvane virusima i drugim bakterijama – naglašava dr Vladan Šubarević.
– U osipnom stadijumu šarlaha treba isključiti rubeolu, morbile, varičelu i slično.
PENICILIN PRVI IZBOR
Terapija za lečenje šarlaha je antibiotska, a naročito je značajna primena penicilina, osim kada je to nemoguće zbog alergija, i tada se daju neki drugi antibiotici, uglavnom makrolidi. Dvadeset četiri sata od započinjanja terapije pacijent više nije zarazan, a bolest se uglavnom lako i efikasno leči i retko se javljaju bilo kakve komplikacije. Preporuka lekara je da bolesnik miruje i izbegava fizičku aktivnost, uzima uravnoteženu ishranu i dovoljno tečnosti.
Komentari (0)