Kako antibiotici utiču na organizam?

Smatra se da su danas antibiotici najčešće korišćeni lekovi u svetu. Spasavaju od mnogih infektivnih oboljenja jer usporavaju rast ili uništavaju mikroorganizme, u prvom redu bakterije.

Međutim, svaki lek pomaže, ali i šteti u nekoj meri. Neželjena dejstva antibiotika se razlikuju od osobe do osobe, ali i od antibiotika do antibiotika.

Ipak, neka od ovih neželjenih dejstava leka mogu da se ispolje kod velikog broja pacijenata.

To su najčešće: proliv, osip, bol u trbuhu, mučnina i povraćanje, alergijske reakcije, vaginalna kandidijaza, oštećenje bubrega, slabljenje sluha, glavobolja, nesanica…

– Veoma često, tokom, ali i neposredno po prestanku uzimanja antibiotika, mogu da se jave prolivi, i to se dešava kod oko pet do čak 25 odsto pacijenata – kaže profesor dr Nikola Milinić, načelnik Odeljenja gastroenterologije KBC „Bežanijska kosa”.

– Najosetljiviji na pojavu ovih proliva su pacijenti koji se leče u bolnicama, posebno oni koji su teško bolesni i primaju hemioterapiju.

Antibiotici mogu da deluju na bakterije koje učestvuju u razgradnji šećera izazivajući poremećaj u ovom procesu. Tada može da se javi takozvani antibiotski kolitis. On je obično blag i spontano prolazi, prestankom uzimanja antibiotika. Međutim, nekada antibiotici značajno unište normalnu floru creva („dobre bakterije”), pa u crevo može da se naseli i namnoži bakterija clostridium difficile. Ona u crevu čoveka luči veoma štetne supstance i dovodi do znatno ozbiljnijeg oblika zapaljenja creva koji se naziva pseudomembranozni kolitis. Prolivi nastaju za vreme, ili kratko po uzimanju antibiotika, retko do osam nedelja posle njihove primene.

– Pseudomembranozni kolitis se karakteriše pojavom beličastih naslaga u debelom crevu, a ispoljava se prolivima, grčevima u trbuhu, ponekad i povišenom telesnom temperaturom – objašnjava profesor Milinić. – Teži oblici mogu da imaju smrtni ishod.

Pseudomembranozni kolitis može da nastane praktično posle primene bilo kojeg antibiotika, ali najčešće posle uzimanja ampicilina, klindamicina, cefalosporina treće generacije i fluorokvinolona. Ova infekcija koja nastaje usled neželjenog dejstva antibiotika, takođe se leči antibioticima.

– Antibiotici često izazivaju bol u trbuhu, posebno u želucu – ističe profesor Milinić. – To se dešava kada se uzimaju na prazan stomak. Većina antibiotika može da se pije uz hranu, čime se umanjuje mogućnost pojave bola, ali neka hrana umanjuje dejstvo antibiotika. Uz tetracikline, recimo, ne treba uzimati hranu, naročito ne mleko, čak i do tri sata od unosa leka.

Antibiotici mogu, dovodeći do poremećaja ravnoteže bakterija u crevima, da omoguće razvoj sojeva bakterija koje stvaraju gasove u crevima i dovode do nadutosti. Uzimanje probiotika, živih mikroorganizama koji se smatraju korisnima za organizam čoveka, može da spreči, ili bar umanji ove komplikacije.

– Osobe koje su u prošlosti često uzimale antibiotike, imaju povećan rizik od razvoja nekih autoimunskih bolesti (lupus, reumatsko zapaljenje zglobova i drugo) – naglašava dr Milinić. – Dakle, antibiotici su ne samo veoma korisni, nego često i jedini lek koji može da spase život u određenim infekcijama, posebno bakterijskim. Ali usled nekritične primene mogu da budu i veoma štetni.