Kako ispade besa staviti pod kontrolu?

Vi i vaše dete od dve ili tri godine nalazite se u prodavnici, sedite na terasi ili pak kao i svaki dan jedete za stolom i sve se čini savršeno normalno tako dugo dok dete iz čista mira započne vrištati i plakati da želi ići kući ili ne želi više jesti za stolom. Je li vam poznat sličan scenario?

Naime, radi se o iznenadnim ispadima besa ili tantrumima, koji nisu niti malo neobični za decu u dobi od dve godine. Možda ćete u tom trenutku pomisliti da odgajate malog tiranina, ali prema istraživanjima koja su sprovedena, vrlo male su šanse da deca te dobi imaju ispade besa zato jer žele manipulisati s vama, no oni se javljaju zbog frustracije jer deca te dobi ne znaju izraziti svoje misli i osećaje. To je više povezano s njegovim govornim veštinama koje su još uvek ograničene, pa se ne znaju izraziti na način na koji bi želeli, a razumeju sve više i više reči koje čuju.

Kada se nakupe različite misli i osećaji dolazi do ispada besa, jedinog načina izražavanja. Naravno, ispad besa vašeg deteta nije niti malo lep i prijatan prizor, bilo kod kuće, bilo u javnosti. Plač i vika praćeni udaranjem, bacanjem po podu, bacanjem stvari, pa čak i držanjem daha dok ne poplave (ne brinite se, uzeće dah dok više neće moći izdržati), samo su deo repertoara. U tom trenutku, dete nije u mogućnosti da se smiri, bez obzira na pokušaje, ali će i vrlo loše reagovati ako ćete na njega vikati i pretiti.

Najbolji način je da smireno pričekate da se dete smiri ili pak s njim izađete iz prostorije i promenite okolinu koja ga je frustrirala. Nemojte vi sami izlaziti iz prostorije kada započne s ispadom besa ostavljajući ga samog da se baca po podu, vrišti i baca stvari, jer ćete verovatno pogoršati situaciju. Uz sav bes i frustraciju, dete će se osećati napušteno. Ako pak u ispadu besa udara ljude ili životinje, uzmite dete u naručje u odvedite ga na mesto odvojeno od ostalih. Ostanite s detetom dok se ne smiri kako sebe ne bi povredilo.

Bez obzira kako dugo ispad besa traje, nemojte popuštati u njegovim nerazumnim zahtevima i pregovarati o njima. Naravno, sigurno ćete se naći u situaciji kada će se ispad besa dogoditi u javnosti, te ćete ga ako ništa drugo zbog drugih pokušati što pre okončati.

Pokušajte se ne brinuti šta drugi misle, jer većina roditelja je prošla kroz iste i slične stvari. Ako ćete detetu povlađivati svaki put kada ono počne zahtevati i besniti, daćete mu do znanja da može dobiti sve što poželi, a vi ćete izgubiti kontrolu.  

Kada „oluja” prođe, uzmite dete u naručje i pričajte o tome šta se dogodilo. Dajte detetu do znanja da razumete njegovu frustraciju i pomozite mu da izrazi svoje osećaje, recimo na način: „Bila si ljuta zato jer hrana nije bila onakva kakvu si želela”. Kada dete potvrdi šta mu je zasmetalo i kada shvati na koji način se mora izraziti, istaknite: „Oprosti nisam te razumela. Sad kada više ne vrištiš i plačeš, mogu lakše saznati šta želiš.”

Saznajte koje situacije kod vašeg deteta izbacuju iz takta i pokušajte izbegavati takve situacije. Ako pobesni kada je gladno, sa sobom uvek nosite nešto za jelo. Ako se teško nosi s promenama aktivnosti, upozorite ga pre nego što dođe do promene. Recimo, kada je vreme da s igrališta krenete kući, dajte mu priliku da se prilagodi onome šta će se dogoditi.

Takođe, pazite na znakove prevelikog stresa kojem dete može biti izloženo. Recimo, dete može biti izloženo stresu jer ste vi i bračni partner pod stresom. Jeste li u poslednje vreme mnogo odstupali od detetove rutine? Sve to može uticati na ispade besa.

Dobro razmislite o svojem ponašanju pre nego što okrivite dete za njegove ispade. Ako dete i nakon dve i po godine još uvek ima svakodnevne ili vrlo česte ispade besa kontaktirajte svog pedijatra.

Takođe, ako je dete nešto mlađe od dve godine te ima ispade tri do četiri puta na dan i ne želi sarađivati s vama kada je u pitanju, oblačenje, jelo, kupanje i druge rutine, takođe kontaktirajte pedijatra.