Foto:

Kada početi sa uvođenjem novih namirnica?

Izvor: Bebac.com

 Uvođenjem nemlečne ishrane se pokrivaju povećane prehrambene potrebe bebe kojoj mleko više nije dovoljno kao jedina hrana. Sa uvođenje nemlečne ishrane bi se trebalo početi između navršenog 4. i 6. meseca života, u zavisnosti od individualnih potreba dojenčadi. Važno je istaći da je i u toj dobi majčino mleko i dalje najbolji izbor hrane. O uvođenju nemlečne ishrane beba uvek se mnogo pričalo, a svaka nova decenija donosila je nova saznanja i nove preporuke… Isključiva mlečna ishrana, bilo da je reč o majčinom mleku ili o dojenačkoj mlečnoj formuli, rastom i razvojem dojenčeta postaje nedovoljna te nakon šestog meseca života gubi sposobnost zadovoljavanja svih uslova potpune i dostatne ishrane za dojenče, zbog čega je potrebno započeti s uvođenjem novih namirnica i obogaćivanjem do tada osnovne ishrane. Najčešća nedoumica roditelja vezana je za vreme započinjanja te vrstu i način uvođenja novih namirnica.

Bitno je naglasiti da za uvođenje novih namirnica ne postoji određeni dan ili nedelja starosti dojenčeta, već vremenski period u kojem je najveći broj dojenčadi fiziološki, imunološki i neuromotorno zrelo za prihvatanje novih namirnica. Upravo na temelju ovih činjenica donesene su preporuke koje je razdoblje pogodno za početak svakog zdravog dojenčeta, a koje navode da uvođenje nemlečne ishrane ne bi trebalo započinjati pre navršene 17. nedelje života, a najkasnije do 26. nedelje detetove starosti.
Osim toga, u razdoblju od 5. do 10. meseca (obuhvaćeno je i preporučeno razdoblje započinjanja dohrane) deca počinju pokazivati interes za namirnice koje su različite od mleka, postaju otvorena za nove ukuse i teksture hrane, a s rastom zubi postupno počinju razvijati i sposobnost žvakanja. Ako se zakasni s uvođenjem nemlečne hrane, odnosno preskoči detetova zainteresovanost, moglo bi doći do toga da dete teže prihvata nove ukuse i čvrstu hranu, pa počne odbijati žvakati namirnice. Nema pravila koje govori s kojom namirnicom treba započeti ishranu, ali je važno da se nemlečne namirnice uvode postupno i pojedinačno. Odabir namirnice zavisi o podneblju, tradiciji i prehrambenim navikama u pojedinoj zemlji. Ipak, dojenče obično najlakše prihvata prirodno slatku ili slanu namirnicu.
Potrebno je postupno nuditi i ostale namirnice koje će dete nakon upornog nuđenja ipak prihvatiti, a ta je raznolikost, naravno, neophodna.
Kao i odrasli, i dete će novi ukus prihvatiti mnogo lakše ako mu se ponudi s već poznatim ukusima i teksturama (majčino mleko ili dojenačka formula), zbog čega se preporučuje pomešati novu namirnicu s već poznatom.
Novu je namirnicu najbolje prvi put dati u maloj količini i u obliku koji je detetu već poznat (tekućem), a tokom sledeća dva do tri dana povećavati količinu namirnice. Tokom uvođenja namirnica bitno je pratiti ponašanje deteta i primetiti eventualne promene nastale na koži i stolici. Uvođenje svake sledeće namirnice sprovodi se na isti način.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

 Uvođenjem nemlečne ishrane se pokrivaju povećane prehrambene potrebe bebe kojoj mleko više nije dovoljno kao jedina hrana. Sa uvođenje nemlečne ishrane bi se trebalo početi između navršenog 4. i 6. meseca života, u zavisnosti od individualnih potreba dojenčadi. Važno je istaći da je i u toj dobi majčino mleko i dalje najbolji izbor hrane. O uvođenju nemlečne ishrane beba uvek se mnogo pričalo, a svaka nova decenija donosila je nova saznanja i nove preporuke… Isključiva mlečna ishrana, bilo da je reč o majčinom mleku ili o dojenačkoj mlečnoj formuli, rastom i razvojem dojenčeta postaje nedovoljna te nakon šestog meseca života gubi sposobnost zadovoljavanja svih uslova potpune i dostatne ishrane za dojenče, zbog čega je potrebno započeti s uvođenjem novih namirnica i obogaćivanjem do tada osnovne ishrane. Najčešća nedoumica roditelja vezana je za vreme započinjanja te vrstu i način uvođenja novih namirnica.

Bitno je naglasiti da za uvođenje novih namirnica ne postoji određeni dan ili nedelja starosti dojenčeta, već vremenski period u kojem je najveći broj dojenčadi fiziološki, imunološki i neuromotorno zrelo za prihvatanje novih namirnica. Upravo na temelju ovih činjenica donesene su preporuke koje je razdoblje pogodno za početak svakog zdravog dojenčeta, a koje navode da uvođenje nemlečne ishrane ne bi trebalo započinjati pre navršene 17. nedelje života, a najkasnije do 26. nedelje detetove starosti.
Osim toga, u razdoblju od 5. do 10. meseca (obuhvaćeno je i preporučeno razdoblje započinjanja dohrane) deca počinju pokazivati interes za namirnice koje su različite od mleka, postaju otvorena za nove ukuse i teksture hrane, a s rastom zubi postupno počinju razvijati i sposobnost žvakanja. Ako se zakasni s uvođenjem nemlečne hrane, odnosno preskoči detetova zainteresovanost, moglo bi doći do toga da dete teže prihvata nove ukuse i čvrstu hranu, pa počne odbijati žvakati namirnice. Nema pravila koje govori s kojom namirnicom treba započeti ishranu, ali je važno da se nemlečne namirnice uvode postupno i pojedinačno. Odabir namirnice zavisi o podneblju, tradiciji i prehrambenim navikama u pojedinoj zemlji. Ipak, dojenče obično najlakše prihvata prirodno slatku ili slanu namirnicu.
Potrebno je postupno nuditi i ostale namirnice koje će dete nakon upornog nuđenja ipak prihvatiti, a ta je raznolikost, naravno, neophodna.
Kao i odrasli, i dete će novi ukus prihvatiti mnogo lakše ako mu se ponudi s već poznatim ukusima i teksturama (majčino mleko ili dojenačka formula), zbog čega se preporučuje pomešati novu namirnicu s već poznatom.
Novu je namirnicu najbolje prvi put dati u maloj količini i u obliku koji je detetu već poznat (tekućem), a tokom sledeća dva do tri dana povećavati količinu namirnice. Tokom uvođenja namirnica bitno je pratiti ponašanje deteta i primetiti eventualne promene nastale na koži i stolici. Uvođenje svake sledeće namirnice sprovodi se na isti način.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije