Uvođenjem nemlečne ishrane se pokrivaju povećane prehrambene potrebe bebe kojoj mleko više nije dovoljno kao jedina hrana. Sa uvođenje nemlečne ishrane bi se trebalo početi između navršenog 4. i 6. meseca života, u zavisnosti od individualnih potreba dojenčadi. Važno je istaći da je i u toj dobi majčino mleko i dalje najbolji izbor hrane. O uvođenju nemlečne ishrane beba uvek se mnogo pričalo, a svaka nova decenija donosila je nova saznanja i nove preporuke… Isključiva mlečna ishrana, bilo da je reč o majčinom mleku ili o dojenačkoj mlečnoj formuli, rastom i razvojem dojenčeta postaje nedovoljna te nakon šestog meseca života gubi sposobnost zadovoljavanja svih uslova potpune i dostatne ishrane za dojenče, zbog čega je potrebno započeti s uvođenjem novih namirnica i obogaćivanjem do tada osnovne ishrane. Najčešća nedoumica roditelja vezana je za vreme započinjanja te vrstu i način uvođenja novih namirnica.
Bitno je naglasiti da za uvođenje novih namirnica ne postoji određeni dan ili nedelja starosti dojenčeta, već vremenski period u kojem je najveći broj dojenčadi fiziološki, imunološki i neuromotorno zrelo za prihvatanje novih namirnica. Upravo na temelju ovih činjenica donesene su preporuke koje je razdoblje pogodno za početak svakog zdravog dojenčeta, a koje navode da uvođenje nemlečne ishrane ne bi trebalo započinjati pre navršene 17. nedelje života, a najkasnije do 26. nedelje detetove starosti.
Osim toga, u razdoblju od 5. do 10. meseca (obuhvaćeno je i preporučeno razdoblje započinjanja dohrane) deca počinju pokazivati interes za namirnice koje su različite od mleka, postaju otvorena za nove ukuse i teksture hrane, a s rastom zubi postupno počinju razvijati i sposobnost žvakanja. Ako se zakasni s uvođenjem nemlečne hrane, odnosno preskoči detetova zainteresovanost, moglo bi doći do toga da dete teže prihvata nove ukuse i čvrstu hranu, pa počne odbijati žvakati namirnice. Nema pravila koje govori s kojom namirnicom treba započeti ishranu, ali je važno da se nemlečne namirnice uvode postupno i pojedinačno. Odabir namirnice zavisi o podneblju, tradiciji i prehrambenim navikama u pojedinoj zemlji. Ipak, dojenče obično najlakše prihvata prirodno slatku ili slanu namirnicu.
Potrebno je postupno nuditi i ostale namirnice koje će dete nakon upornog nuđenja ipak prihvatiti, a ta je raznolikost, naravno, neophodna.
Kao i odrasli, i dete će novi ukus prihvatiti mnogo lakše ako mu se ponudi s već poznatim ukusima i teksturama (majčino mleko ili dojenačka formula), zbog čega se preporučuje pomešati novu namirnicu s već poznatom.
Novu je namirnicu najbolje prvi put dati u maloj količini i u obliku koji je detetu već poznat (tekućem), a tokom sledeća dva do tri dana povećavati količinu namirnice. Tokom uvođenja namirnica bitno je pratiti ponašanje deteta i primetiti eventualne promene nastale na koži i stolici. Uvođenje svake sledeće namirnice sprovodi se na isti način.
Komentari (0)