Zašto je važna intimna nega?

Intimna nega žene važna je baš kao nega kože lica ili drugih delova tela, jer se u protivnom može doći do virusne ili bakterijske infekcije. Mikroorganizmi lako pronalaze “plodno tlo” za život i razmnožavanje u ovoj regiji, a najveći problem je što se sa mnogim infekcijama jako teško izlazi na kraj, a može biti i ozbiljnih posledica po zdravlje.

Da li će se bakterije, virusi ili paraziti naseliti u vaginalnu šupljinu, pre svega zavisi od opšteg, kao i od lokalno-tkivnog imuniteta. Koliko je ovaj problem raširen, kako se zaštititi i lečiti, objašnjava primarijus dr Ljubica Presetnik, specijalista ginekologije i akušerstva DZ “Jedro”.

– Vaginalne infekcije su jedno od najčešćih ginekoloških oboljenja kod žena, a do infekcija i zapaljenja najčešće dolazi usled poremećaja vaginalne flore. Vaginalna sredina je vlažna i topla, zbog čega predstavlja savršenu podlogu za razvoj bakterija, ali i svih drugih mikroorganizama. Međutim, suština cele priče je u tome da prisutne bakterije, bilo da su gram pozitivne ili gram negativne, žive u savršenoj ravnoteži. Za to se pobrinula priroda, omogućivši da u tako prijatnoj sredini kiselost bude pH 4,5. To je kiselost koja ne dozvoljava pojedinim vrstama da se razmnožavaju više nego ostale.

– Ovu specifičnu kiselost određuje prisustvo mlečne kiseline, odnosno prisustvo glikogena, koji služi kao hrana bakterijama i ulazi u proces razgradnje šećera. Bakterija lactobacillus i Doderlainovi bacili su najodgovorniji za održavanje idealne kiselosti vagine. U poređenju sa svim prisutnim bakterijama, njih ima između 60 do 90%. Ovo je vrlo važno, jer ukoliko dođe do njihovog smanjenja, smanjuje se i mlečna kiselina, što za posledicu ima razvoj takozvanih loših bakterija na uštrb dobrih. Praktično, dolazi do remećenja vaginalne ravnoteže.

– Prvo nastaje samo poremećaj koji ne znači i patološki proces u smislu upale, poznate kao vaginitis ili kolpitis. Na početku promena to je bakterijska vaginoza. Da se nešto dešava ukazuje karakterističan miris koji je neprijatan i podseća na ustajalu ribu. Ukoliko poremećaj traje duže može da se javi i iscedak, koji je nekada iritantan jer je praćen peckanjem i svrabom. Ukoliko se na ove promene blagovremeno ne reaguje i pusti da predugo traje, može doći do ozbiljnih zapaljenskih patoloških procesa. Zanimljivo je da miris često, kao i drugi prateći simptomi mogu i spontano da nestanu. Čak trećina žena i ne zna da ima poremećaj jer je miris odsutan. To je zato što je određeni faktor koji je doveo do ovakvih promena, prestao da deluje neko vreme.

– Faktori rizika su učestali seksualni odnosi, promena partnera, pušenje, nedovoljna higijena. Do bakterijske vaginoze može da dovede i preterana upotreba irigatora, antibiotika, kao i promena hormonalnog statusa sa smanjenim uticajem estrogena. Da bi se žene oslobodile ovog nekada izuzetno neprijatnog stanja, dovoljno je lokalno upotrebiti vaginalete, a ponekad i antibiotike. Takođe se savetuje izbegavanje faktora rizika i uključivanje sredstava za intimnu negu u vidu vaginaleta ili gelova. Uloga ovih preparata je da održavaju nivo kiselosti u vagini ili da pospeše razvoj nedostajućih pozitivnih bakterija.

– Na tržištu postoji cela paleta preporučenih proizvoda, od dobrog starog multigyn gel actigela koji se sada nalazi pod imenom balance vaginalni gel, do vaginaleta tipa normogin, gynophilus, vagilact, vagisan. Suština njihove primene je da se očekivani efekat postiže ukoliko se stavljaju dva do tri puta nedeljno pred spavanje, naravno po savetu lekara. Najčešće se koriste i u trajanju od pet do sedam dana posle primene antibiotika. Važan je i izbor preparata za pranje intimnih delova koji takođe treba da sadrže mlečnu kiselinu. Podsećanja radi, mlečna kiselina je važna jer štiti prirodnu mikrofloru i jača odbrambenu sposobnost sluzokože pa preparati za intimno pranje doprinose sprečavanju infekcija i iritacije.

– One nisu seksualno prenosive, ne spadaju u upalne procese, ali, svejedno, potpomažu i povećavaju rizik za dobijanje seksualno prenosivih bolesti, kao što su hlamidije, ureaplazma i mikoplazma, trihomonas, kandida, HIV. Takođe, potpomažu nastanak promena na sluzokoži grlića materice, usled razvoja patogenih bakterija i virusa dovode do pojave neplodnosti usled infekcije šupljine materice, pa sve do ozbiljnih infekcija uslovljenih intervencijom na materici, kao što je u slučaju carskog reza, operacije ili kiretaže. Mogu da se jave i tokom trudnoće ukoliko dođe do prevremenog porođaja. 

– Najčešće uzimaju antibiotike kada za njima ne postoji objektivna potreba. Bez obzira na antibiotsku terapiju, problem se ne uklanja već usložnjava u vidu pojave vaginalnih gljivica. Lečenje obično nastavljaju vaginaletama, opet na svoju ruku, ali do konačnog ozdravljenja ne stižu. 

– U trudnoći žene se često žale da osećaju svrab i peckanje u intimnoj regiji i to naročito po vrućini. Za njih je posebno važno da pravilno i temeljno održavaju higijenu ove regije, po mogućstvu, bez lekova. Sluzokoža mora da sačuva optimalnu kiselost, a koža prirodni lipidni omotač koji je štiti. Istina, ovaj balans može da se naruši na razne načine – preko parfimisanih toaletnih papira, krema za epilaciju, tuš gelova, sapuna, pa i prilikom preteranog pranja i ispiranja, a to znači više puta u toku dana. Zato obične toaletne sapune i kupke treba izbegavati, a koristiti intimni losion za pranje na bazi mlečne kiseline sa dodatkom ekstrakta kamilice koji deluje umirujuće. Isto važi i za žene koje posle menstruacije imaju slične probleme. Osim pravilne higijene treba da izbegavaju uloške sa najlonom, koji posebno iritiraju ovu osetljivu regiju.

Očuvanje vaginalne flore može da se postigne i ispiranjem biljnim čajevima. Najbolje dejstvo imaju čajevi od kamilice, žalfije, nevena, kantariona ili hajdučke trave, kao i rastvor sode bikarbone. Čaj se priprema na isti način kao i za piće. Rastvor sode bikarbone priprema se tako što se pola kašičice praška izmeša u 250 mililitara mlake vode. Ispiranje se vrši irigatorom koji se napuni mlakom vodom, bilo od čaja ili rastvora sode bikarbone, zatim uvuče u vaginu pet do šest santimetara, a onda istisne tečnost. Na ovaj način vaginalno ispiranje može da se obavi i sa šumećim tabletama i granulama, specijalno napravljenim za ovu namenu, koje mogu da se nabave u bolje snabdevenim apotekama. Iako ispiranje na ovaj način ne može da škodi, ne treba preterivati. Lekari savetuju da ispiranje ne treba vršiti više od dva puta mesečno, ali nikako za vreme menstruacije.

Žene koje ne vole irigator mogu da nabave vaginalete koje isto uspešno deluju na izmenjenu vaginalnu floru. Vaginalete su na bazi kantariona, propolisa, hajdučke trave, kamilice ili timijana, a mogu da se nađu u gotovo svakoj apoteci. Ne izazivaju nikakva neželjena dejstva, a vrlo uspešno upijaju pojačan sekret. Za ovu namenu mogu da se koriste i vaginalete koje sadrže povidon jod, ali sa njima treba biti oprezan, jer ne smeju da se koriste često. U istu svrhu može da se primeni i pamučni tampon natopljen u acidofilni jogurt ili kantarionovo ulje.