Kako svetlo u trudnoći utiče na oči bebe?

Ako biste ušetali u telo miša ili čoveka, ne biste od mraka ništa videli. Međutim, majušne količine svetlosti ipak prodiru kroz telo. 

Naučnici sa Univerziteta u San Francisku i iz Dečje bolnice u Sinsinatiju veruju da svetlost koja prodre kroz telo može da utiče na razvoj oka, makar kod miševa. 

U normalnim uslovima, formira se mreža krvnih sudova poznata kao hijaloidni krvni sistem koja hrani mrežnjaču u nastajanju. Međutim, budući da bi ometali vid kada bi ostali, krvni sudovi se kasnije sklone – kao skele sa završene zgrade. 

Istraživači kažu da se to nije dogodilo kada je trudnoća provedena u totalnoj tami. 

Kritični period iznosio je oko 16 dana – što je veoma kasno u trudnoći miša, a jednako je prvom tromesečju ljudske trudnoće. 

„Nije reč o nekoj nebitnoj razlici već o velikom uticaju na razvitak mrežnjače”, kaže prof. Ričard Lang iz Dečje bolnice u Sinsinatiju. On je dodao da je saznanje o tome predstavljalo „ogromno iznenađanje”. 

Istraživači se nadaju da bi njihovi rezultati mogli da pomognu u razumevanju bolesti očiju, jer mnoge se zapravo svode na krvne sudove. 

Neke prerano rođene bebe razvijaju „retinopatiju prevremenog rođenja” kada krvni sudovi u očima porastu do neprirodne veličine što dovodi do oštećenja mrežanjače i gubitka vida. 

Istraživanje je pokazalo da svetlost kod miševa aktivira protein melaopsin koji reguliše i biološki sat. Imaju ga i ljudi. Međutim, nije poznato da li se isti proces odigrava i kod nas ili kod drugih životinja. 

Profesor Robin Ali sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da je reč o „fascinantnoj studiji”, ali dodaje da je neophodno još istraživanja. On smatra da bi ovi rezultati mogli da dovedu do razmatranja neophodnog nivoa svetlosti u toku trudnoće i u laboratorijama gde se veštački proizvode mrežnjače. 

„Ovo nam daje jedan sasvim novi pogled na razvoj mrežnjače i pokazuje koliko još toga imamo da naučimo o oku”.