Virusi su ovih dana glavni krivci što su čekaonice u domovima zdravlja pune zanemoćalih pacijenata. Svi redom se žale na visoku temperaturu i bolove u grlu, a zbog težine kliničke slike, mnoge ovo stanje navodi na sumnju da je grip već zakucao na vrata.
Ipak, još se nalazimo u predsezoni gripa, a uzročnici teških prehlada, kašlja i groznice su različiti respiratorni i enterovirusi. To pokazuju i ispitivanja pacijenata upućenih iz zdravstvenih ustanova na Institut „Torlak”.
Dr Jasminka Nedeljković, šef nacionalne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse i pomoćnik direktora za dijagnostiku u ovom institutu, kaže da od gripa još ne treba da strepimo:
– Trenutno u cirkulaciji nemamo dokazan nijedan slučaj gripa već samo infekcije sa adenovirusima, rinovirusima i virusom parainfluence 3.
Rino virusi su u jesen i proleće uzročnici više od polovine svih respiratornih infekcija, naročito kod dece. Respiratorni virusi kao što su adeno, rino, respiratorni sinicijalni virus, parainfluenca virusi kao i drugi virusi, mogu kod pacijenta da izazovu simptome koji podsećaju na grip, a da se u stvari ne radi o gripu.
– Svi ovi virusi mogu da izazovu povećanje telesne temperature i do 39 stepeni Celzijusa u trajanju do sedam dana. To može da bude udruženo sa bolovima u grlu, kijavicom, promuklošću, kašljem, suznim očima, a u nekim slučajevima i infekcijom donjih respiratornih puteva – objašnjava dr Nedeljković.
Posle inkubacije od jednog do četiri dana razvija se prehlada sa temperaturom ili bez nje, koja traje od tri do četiri dana. Takođe, mogu da se jave kašalj i curenje iz nosa, koji ponekad traju od sedam do deset dana.
Svako „produženje” infekcije zahteva dodatna ispitivanja, jer može da se desi da se obična prehlada začas pretvori u težu infekciju. Najčešće komplikacije rino virusne infekcije su zapaljenje sinusa i zapaljenje srednjeg uha.
Širenju infekcije na ostale organe umnogome doprinose velike razlike u temperaturi u jutarnjim i večernjim časovima, udružene sa padom imuniteta.
Profesor dr Predrag Stanković, specijalista ORL i fonijatrije u Institutu za ORL Kliničkog centra Srbije, kaže da se tokom promenljivog vremena virusi lakše zapate posebno kod onih kojima je već „srozan” imunitet:
– Svi ovi faktori aktiviraju patogene mikroorganizme koji se prirodno već nalaze u nosu i grlu, a sve to dovodi do infekcije gornjih disajnih puteva.
I stanje na terenu, po domovima zdravlja, pokazuje istu „kliničku sliku”: većina pacijenata dolazi sa kašljem, kijavicom, blago povišenom temperaturom. Jedan broj bolesnika javlja se i sa stomačnim tegobama uzrokovanim virusima.
Doktor Branka Lazić, načelnica Službe opšte medicine u domu zdravlja „Stari grad”, kaže da većina ovih pacijenata tegobe podnosi „na nogama” i da je terapija simptomatska:
– Mirovanje, čajevi, vitamini, mnogo tečnosti i sprejevi za otpušavanje nosa najčešće su preporuke lekara u ovim slučajevima, dok se kod stomačnih problema propisuju i probiotici i dijetalna ishrana tokom dva dana.
Infekcijama su kao po pravilu skloniji deca, stariji i hronični bolesnici. Kod dece je specifično da virus od obične prehlade napravi još veću komplikaciju: upalu srednjeg uha.
– Deca su sklonija ovim upalama zbog anatomije uha. Njihova Eustahijeva truba je kraća i šira, pa se infekcija lako i brzo prenese iz nosa u ždrelo.
Od virusa se teško možemo zaštititi jer se oni većinom prenose kapljičnim putem, na daljini do pet metara. Zato je, prema rečima prof. Stankovića važno da se imunitet izgradi pre nego što nas virus napadne.
Adenovirusi pored respiratornih smetnji mogu da izazovu i uvećanje limfnih žlezda i razvoj kliničke slike koja podseća na infektivnu mononukleozu. Međutim, ovu bolest koju još nazivaju bolest poljupca, izazivaju potpuno drugi virusi.
Doktor Darko Nožić, načelnik Infektivne klinike na Vojno-medicinskoj akademiji kaže da je bolest poljupca izazvana Epštajn-Bar virusom:
– Bolest se karakteriše groznicom i upalom grla, ali nema bojazni da će od obične prehlade koja ima slične simptome da se razvije mononukleoza.
Srećom, devedeset odsto prehlađenih nikad ne doživi teže komplikacije. Ipak, jedan broj njih, posebno ako imaju hronično oslabljen imunitet ili sklonost ka virusnim infekcijama srca, mogu da obole i od virusnog miokarditisa.
Docent dr Arsen Ristić, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije, napominje da oko 30 takozvanih kardiotropnih virusa može da izazove miokarditis:
– Miokarditisu obično prethodni respiratorna ili gastrointestinalna infekcija. Osobe sa oslabljenim imunitetom ili sa naslednom sklonošću za virusne infekcije srca (većom gustinom receptora za viruse na srcu) mogu da razviju infekciju i kasnije zapaljensku reakciju u srcu.
Bolest počinje inicijalnom infekcijom na plućima (bronhitis, pneumonija) ili prolivima, malaksalošću, bolovima u mišićima na koje se posle desetak dana nadovežu bolovi u grudima, gušenje, oticanje nogu, aritmije, malaksalost.
– Kod većine osoba kojima se desi miokarditis, virusna infekcija ne dovede ni do kakvih trajnih oštećenja srca. Kao i grip, kada virusna infekcija prođe, prestaje i zapaljenje srčanog mišića i sve tegobe. Manji deo bolesnika razvije posle miokarditisa dilatativnu kardiomiopatiju, odnosno srce se proširi i oslabi, što onda zahteva doživotno lečenje – kaže dr Ristić.
RAZLIKA U TEMPERATURI
Doktor Branka Lazić objašnjava da se grip od prehlade razlikuje po težoj kliničkoj slici:
- Pacijenti sa gripom imaju visoku temperaturu koja ide do 39 ili 40 stepeni Celzijusa, dok kod prehlade ona ne prelazi 38, a neki prehlađeni čak i nemaju povišenu temperaturu. Kod gripa je znatno lošije opšte stanje, malaksalost, suvi kašalj, dok se prehlada uglavnom preleži „na nogama”.
Komentari (0)