Prema istraživanjima koja su prethodnih godina sproveli stručnjaci iz Instituta za majku i dete u Beogradu, učestalost polno prenosivih infekcija kod mladića adolescentnog uzrasta sa urogenitalnim simptomima je 54,2 odsto, dok je oko 30 odsto devojaka zaraženo hlamidijom.
Genitalna hlamidijska infekcija kod mladića čini 22,14 odsto, a genitalne bradavice 18,32 odsto, ali posebno zabrinjava podatak da je 30,3 odsto adolescentkinja zaražena hlamidijom.
Ti podaci pokazuju da se hlamidija češće javlja kod devojaka nego kod momaka, što se poklapa i sa podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti gde je zabeleženo da je hlamidija češća kod žena (217 na 100.000 stanovnika) nego kod muškaraca (152 na 100.000).
Nelečena infekcija može dovesti do poremećaja funkcije polnih organa, steriliteta i kod žena i kod muškaraca, kao i rizika za vanmateričnu trudnoću i prevremeni porođaj.
Stručnjaci ukazuju da se u 70 odsto slučajeva ne ispoljavaju nikakvi simptomi, kao i da je jedan od najlakših načina otkrivanja prisustva hlamidije putem kućnog samotestiranja da bi se pravovremenim saznanjem sprečilo oštećenje reproduktivnih organa.
Prema podacima koje je ranije objavilo Ministarstvo zdravlja Srbije, tek oko pet odsto mladih od 15 do 19 godina koristi efikasnu zaštitu prilikom seksualnih odnosa.
Važnost pravovremenog informisanja i zaštite od polno prenosivih bolesti je neprocenjiva kada se ima u vidu očuvanje reproduktivnog zdravlja mladih (sposobnost donošenja na svet zdravog i željenog potomstva u pravom trenutku), kao i strah, patnje i neizvesnost kroz koje prolaze na samom početku stupanja u seksualne odnose.
Prema rečima dr Vesne Vukotić Pavlović, načelnice službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Stari grad u Beogradu, polno prenosive bolesti (PPD) su najčešći problem mladih i to ih u većini slučajeva dovodi do lekara.
Dr Vukotić Pavlović ukazuje da je znanje o polno prenosivim bolestima pri stupanju u seksualne odnose nedovoljno i vrlo često neadekvatno.
“Među polnim bolestima značajno mesto zauzima infekcija hlamidijom trahomatis i mladi uzrasta od 15 do 19 godina, prema evidenciji Savetovališta za mlade u DZ Stari grad, u 60 do 67 odsto slučajeva se javljaju ginekologu zbog problema izazvanih polno prenosivim bolestima”, ističe dr Vukotić Pavlović.
Ona dodaje da su skoro svi čuli za sidu i kondilome, ali za hlamidiju skoro trećina nije čula.
Podaci pokazuju da je čak 10 odsto seksualno aktivnih ispod 25 godina zaraženo hlamidijom, a prisustvo ove bakterije u najvećem broju slučajeva prolazi bez ikakvih simptoma, saopštila je agencija Misita & komjunikejšen.
Stručnjaci podsećaju da postoji nekoliko načina da se proveri da li je neko zaražen hlamidijom – devojke i žene mogu i same da provere da li su inficirane preko testa za kućno samotestiranje, a drugi način je laboratorijska provera.
I kućni i laboratorijski test rade se uzimanjem brisa, pri čemu laboratorijsko testiranje košta oko 6.500 dinara, a cena testa u apoteci je oko 1.600 dinara.
Komentari (0)