Patite li od napada panike?

„Odjednom osetila sam neverojatni nalet straha bez ikakvog razloga. Moje srce je lupalo ‘ko ludo, bolele su me grudi i sve teže i teže sam disala. Mislila sam da sam dobila srčani udar i da ću umreti” – to je samo jedan od bezbroj opisa napada panike od kojeg pati sve više i više ljudi, bilo žena, bilo muškaraca.

Napadi panike su najčešće iznenadni, najčešće se događaju bez ikakvog pravog povoda te obuzimaju osobu u toj meri da ona često postane u potpunosti nemoćna. Jednom kada doživite napad panike, bilo da se radilo za vreme vožnje u autu, kupovine, u liftu ili bilo kojem drugom mestu, postoji mogućnost da ćete početi patiti od neracionalnih strahova od ulaska u određene situacije, koji se zovu fobije, te ćete izbegavati takva mesta i situacije, a najčešće se radi o agorafobiji, strahu od otvorenih prostora.

Postoje dve vrste napada panike – onaj koji uključuje agorafobiju i onaj koji je ne uključuje.

Napadi panike mogu imati veliki uticaj na svakodnevni život pojedinca ako se ne počinje lečiti na vreme.

No, pre nego što kažemo više o mogućim uzrocima i načinima lečenja napada panike, potrebno je istaći generalne simptome:

treperenje ili jako udaranje srca

bol u grudima

mučnina u želucu

vrtoglavica, mučnina

problemi s disanjem, osećaj davljenja

trnci ili otupljenje u grudima

valunzi ili oblivanje hladnog znoja

slabija ili jača drhtavica

osećaj da ste u nekom snu ili kriva percepcija

teror, osećaj kao da će se svaki trenutak dogoditi nešto strašno i da ste nemoćni da to sprečite

potreba za begom

nervoza zbog mogućnosti da ćete izgubiti kontrolu i učiniti nešto s čime ćete se osramotiti

strah od umiranja

Iako dužina napada panike može varirati, najčešće traje duže od 10 minuta, pa zbog simptoma koji ga prate može ličiti na srčani udar.

Napadi teskobe koji se događaju noću tokom spavanja, još se zovu i noćni napadi panike, no oni se događaju mnogo ređe nego što se to događa kod istih osoba tokom dana. No, simptomi koji doživljavaju osobe za vreme tih noćnih napada su vrlo važni jer imaju mnogo više respiratornih problema, koji su povezani s napadima.

Takođe, te osobe imaju mnogo češće tendenciju pokazivanja simptoma depresije i drugih psihičkih problema, od onih osoba koje nemaju noćne napade panike, nego samo dnevne. Ujedno, noćni napadi panike najčešće traju kraće od 10 minuta, što je još jedna razlika u odnosu na dnevne napade, no često je mnogo teže se smiriti do kraja.

Da ne bude zabune, napadi panike su vrlo ozbiljni poremećaj i mora se primereno lečiti. Smatra se da su uzroci napada panike mešavina biološke ranjivosti određene osobe te socio-psiholoških uticaja.  Naučnici ne znaju što se točno dogodi u telu kada započne napad panike, no neke osobe su više podložne napadima, dok druge nisu toliko.

Simptomi napada panike kod žena češće uključuju izbegavanje ponavljanja određenih situacija u kojima su se već našle, češće se ponavljaju, ali zato i češće zatraže lekarsku pomoć, za razliku od muškaraca. Napadi panike tokom trudnoće mogu se povećati, smanjiti ili ostati na istom nivou.

Gledano s psihološke strane, osobe koje počnu patiti od napada panike ili napada teskobe, verovatno su već od pre osetljivije na slične stvari. No, stručnjaci ističu da se verovatno radi o kombinaciji fizičkih i psihičkih komponenti koji dovode do napada.

Zahvaljujući istraživanjima, za napade panike postoje različiti tretmani, od onih lekovima, do psihoterapije, a najčešće kombinacija jednog i drugog daje vrlo dobre rezultate. Ono što je definitivno potrebno naglasiti da napadi panike, pa tako i teskobe se mogu vrlo uspešno izlečiti, no na žalost, mnogi ljudi zanemaruju njihove simptome i ne žele zatražiti pomoć lekara, što može dovesti do pogoršanja stanja.

Ono što će biti cilj samog tretmana je ne samo da se ukloni posledica, nego i otkrije uzrok zbog čega ste uopšte dobili napad panike.