Prema procenama Evropske uprave za bezbednost hrane (EFSA) broj intolerantih na laktozu u svetu dostiže čak 70%, a sve više dece susreće se sa ovim problemom. Intolerancija na laktozu je skup tegoba koje su posledica smanjene sposobnosti organa za varenje da prerade laktozu, odnosno mlečni šećer.
Kada laktoza dospe u digestivni trakt, enzim laktaza razlaže je na glukozu i galaktozu, osnovne šećere koje organizam lakše vari.
Kod dece koja su netolerantna na laktozu tanko crevo ne sadrži dovoljno laktaze, pa dolazi do pojave gasova, nadutosti i grčeva. Stvaranje enzima laktaze najintenzivnije je od rođenja do treće ili pete godine, ali se događa i da se bebe rode sa intolerancijom na laktozu. Ipak, u većini slučajeva ovaj problem javlja se u kasnijem detinjstvu i adolescenciji, kao rezultat smanjivanja nivoa laktaze u organizmu.
Glavni problem je što roditelji ne umeju da prepoznaju simptome, pa smetnje pripisuju lošem varenju ili nekim drugim zdravstvenim problemima.
Tegobe počinju jako brzo po uzimanju namirnica sa laktozom, već posle 15-ak minuta. Deca koja pate od ovog problema slabije napreduju, češće imaju stolice, često i snižen nivo šećera.
Iako ne predstavlja veliku opasnost, inotlerancija na laktozu može da prilično da smanji kvalitet života, jer zahteva brižljivu brigu o ishrani.
Za decu su mlečni proizvodi jako važni jer su glavni izvor kalcijuma, ali u njima ima najviše mlečnog šećera. Laktoza se, takođe, u velikoj koncentraciji nalazi i u 20%lekova i suplemenata, čokoladi i nekim mesnim prerađevinama.
Najmanje je ima u polutvrdim i tvrdim sirevima.
Postoje i testovi koji mogu potvrditi inotleranciju na laktozu i koji se rade odmah posle mlečnog obroka. Deca uzimaju tečnost sa velikim procentom laktoze i posle dva sata meri im se nivo glukoze u krvi. Ukoliko on ne raste, to znači da organizam ne vari laktozu pravilno.
Važno je da dete pre ovog testa ne jede, pa ga je najbolje raditi ujutru. Kod novorođenčadi i beba najčešće se radi tet stolice kojim se meri količina kiseline u stolici, jer nesvarenu laktozu bakterije razlažu u crevima i stvaraju mlečnu i druge kiseline.
Treći je test disanja u kojem se meri nivo vodonika prilikom izdisaja deteta u određenim intervalima, jer bakterije koje se nalaze u crevima razlažu nesvarenu laktozu oslobađajući pri tom ugljen-dioksid i vodonik.
Četvrti je test ponovnog uvođenja namirnica, kako bi se došlo do količine mlečnih proizvoda koje detetu ne stavarju tegobe. Kod nas testiranja mogu da se urade na Institutu za majku i dete, ali nažalost, najnovija i najpouzdanija tehnika – PCR test (određivanje genotipa), metoda je koja se kod nas ne primenjuje.
Da biste ublažili simptome prilikom kupovine namirnica obavezno obratite pažnju na sastav, smanjite unos mlečnih proizvoda, uključujući i sladoled. Ukoliko dete ima česte dijareje, stomačić je naduven, boli ga, ima gasove, česte stolice, povraća i slabo napreduje, iskusni pedijatar prepoznaće simptome, zbog čega je čega je važno da se obratite za pomoć stručnjacima.
Dobra vest je što se sve jako lako i brzo rešava – uzimanjem proizvoda bez laktoze, kojih na tržištu ima mnogo. Eliminacijom mlečnog šećera ili uzimanjem mlečnih proizvoda bez laktoze stanje se veoma brzo normalizuje i dete više nema problema.
SKRIVENA LAKTOZA
Ukoliko dete ima nizak prag tolerancije na laktozu morate da pazite na prerađene namirnice, jer mnoge od njih sadrže malu količinu laktoze, tzv. skrivenu laktozu. U tom slučaju, dete ne sme da konzumira hleb i ostale pekarske proizvode, prerađene žitarice, instant proizvode kao što su supe iz kesice, margarin, prelive za salate, slatkiše i grickalice, palačinke, keks i kolače…
VRSTE INTOLERANCIJE
Postoje tri oblika intolerancije na laktozu:
* Urođena intolerancija koja se javlja odmah po rođenju i posledica je nedostatka enzima laktaze u tankom crevu.
* Stečena intolerancija javlja se u adolescenciji i odraslom dobu kada ćelije digestivnog trakta ne stvaraju dovoljne količine enzima laktaze.
* Sekundarna intolerancija koja je posledica prolaznog nedostatka laktaze nastalog zbog oštećenja sluzokože tankog creva i redukcije njene funkcionalne površine. Česta je kod onih koji imaju ili su imali infekcije organa za varenje izazvane bakterijama i virusima, kod prolaznog nepodnošenja belančevina, celijačne bolesti i kod hroničnog zapaljenja creva.
Komentari (0)