Donošenje odluke o određivanju najviših cena lekova koji se izdaju na recept važan je, ali tek prvi, korak u normalizaciji tržišta lekova. Dok se cene lekova ne usklade sa sadašnjim kursom dinara prema evru od 117 dinara, a ne da se cena medikamenta obračunava i dalje po kursu od 99,30 dinara za evro, nekih lekova i dalje neće biti na policama apoteka. Ipak, većina lekova od 531 za koje je najzad, posle 14 meseci, određena maksimalna cena – ipak će stići u apoteke.
Ovo je, posle jučerašnje odluke vlade da izmeni i dopuni odluku o najvišim cenama lekova, poruka onih koji su prethodnih meseci ukazivali na preteću nestašicu.
Predsednik Grupacije veledrogerija u Privrednoj komori Srbije Miomir Nikolić kaže da je zadovoljan najavljenom odlukom.
– Mi smo u prethodnih godinu dana na našem lageru imali određene lekove koji su čak prošli i carinu, ali nismo mogli da ih pustimo u promet, jer nismo imali cenu. Tako smo na lageru imali skoro 150.000 bočica sirupa „brufen” za decu, koji je životno važan kada dete ima temperaturu, a koga mesecima nema u apotekama. Od sutra taj lek će biti u prometu po ceni od 153,70 dinara. Možemo govoriti o nečijoj odgovornosti, jer lek su veledrogerije imale, a neko više od godinu dana nije mogao da mu odredi cenu – objašnjava Nikolić.
Međutim, on dodaje da ostaje problem nerealnog kursa dinara prema evru, još iz maja 2011. godine, od 99,30 dinara za evro.
– Ako ne dođe do promene tog kursa, lekova neće biti. Bez toga veledrogerije neće ostvarivati nove kupovine ili nam strane kompanije neće isporučivati nove količine, a mi ćemo potrošiti količine koje imamo – objašnjava Nikolić.
Bojan Trkulja, direktor društva „Inovija”, koje okuplja 17 najvećih inostranih farmaceutskih kompanija, zadovoljan je što je vlada ovo pitanje stavila na dnevni red, ali i iznosi bojazan da to neće u potpunosti rešiti probleme tržišta lekovima.
– Samo odlukom o maksimalnim cenama, koju ne prati i uredba o kursu po kojem se cene određuju, to znači da će ti lekovi dobiti formalnu cenu na tržištu, ali deo tih lekova sigurno se neće pojaviti u apotekama, jer se proizvođačima ne isplati da cenu leka obračunavaju po kursu od 99,30 dinara za evro. Strani proizvođači prema dogovoru sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja već sve lekove daju po 10 odsto nižoj ceni, a zatim zbog kursa gube još 20 odsto, dakle ukupno 30 odsto po kutiji leka – objašnjava za „Politiku” Trkulja.
Kakva će poboljšanja u snabdevanju lekovima doneti ova odluka, po rečima mr Milane Dučić, načelnice Centra za lekove u Apotekarskoj ustanovi „Beograd”, videće se za mesec dana. Trenutno dosta lekova nedostaje, kako onih koji se izdaju na recept tako i onih koji se nalaze u slobodnoj prodaji.
– I dalje nema sirupa „brufen” za decu, kao ni „lasiksa”. Međutim, „lasiks”, veoma važan diuretik zamenjuje se lekom „furosemidom”, koji je na D listi, pa ga pacijenti mogu podići samo u apoteci u Bolnici „Sveti Sava” i na posebno napisanom receptu. Sve se teže nalazi i „Galenikin” lek „prilazid” od pet miligrama, koji se najčešće traži za visok krvni pritisak, a nema ni „Hemofarmove” paralele „zoboks”. Nema leka za dijabetičare „tefora”, „flugalina” za reumatske bolesti, ni „sinoderm” masti, kortikosteroidne masti, ali tu su uskočile naše apoteke, koje ga prave same. Nema mnogih stranih lekova, za koje pretpostavljam da je problem u ceni – nabraja Dučićeva.
Ona kaže da je problem Srbije što više praktično nema dobrostojeću domaću fabriku lekova, jer kada se nekome proda fabrika, vlasnik više ne gleda interese ove države nego svoj profit.
Komentari (0)